Сладолед је омиљена посластица не само лети, већ и у зимским данима, а у неким градовима у Србији посластичарнице и фрижидери могу се видети готово иза сваког ћошка. Испред многих сладолеџиница умеју да се формирају и редови, па се на први поглед стиче утисак да је реч о врло профитабилном занимању. Ипак, ни произвођачи ледених посластица нису остали имуни на пословне изазове, домаће и глобалне.
У Србији је током 2021. године произведено 42.114 тона сладоледа, а годину дана раније 33.818 тона. То значи да је за период од дванаест месеци овај сегмент индустрије остварио скок од 25 одсто, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС), пише бизнис.рс
Што се тиче извоза, Србија је у 2021. години извезла 30.000 тона сладоледа у вредности од 63,5 милиона евра. Ова посластица највише се извозила у земље региона.
Производњом сладоледа у Србији се баве укупно 183 фирме, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл. Иако је пандемија корона вируса утицала на рад ових предузећа, бројке из званичних финансијских извештаја показују да је целокупна делатност остваривала све боље пословне резултате од 2019. до 2021. године. Тако је укупна добит током 2019. износила 1,2 милијарде динара, у 2020. години 1,5 милијарде динара, док је 2021. достигла чак 3,4 милијарде динара.
„Пре пандемије корона вируса и пре рата у Украјини нисмо имали стагнације, односно пада у пословању, што се може видети по нашем ширењу, односно локалима које смо отварали све до 2020. године. Корона је довела до драстичног пада продаје и производње. Од проглашења ванредног стања почели смо да радимо доставе и шалтерску продају, али то ни близу не може да надокнади промет који је потребан да би пословање било позитивно“, објашњава за Бизнис.рс један од власника сладолеџинице Црна Овца Иван Живић.
Током 2019. и 2020. године, како каже, пословали су у озбиљном минусу, али су опстали захваљујући кредитима.
„То је био једини начин. Да није било кредита не бисмо успели да опстанемо, али их сада враћамо. Са друге стране, оно што је много више погодило наше пословање, а и цео угоститељски сектор, јесте инфлација. Почело је и да нестаје сировина, а од нестанка шећера нама је много већи проблем било млеко. Млекаре са којима смо сарађивали почеле су да губе сараднике, да производе знатно мање количине“, истиче наш саговорник.
Према речима Ивана Живића, стање се сада стабилизовало, тако да шећера, млека и свих осталих сировина има, али је проблем што су цене скочиле и по неколико стотина процената.
„Рецимо, нешто што је коштало 300 динара 2019. године, сада кошта и до 1.300 динара. Зато смо морали мало да коригујемо цене, а вероватно ћемо морати и поново, јер се осећа и благи пад продаје у односу на време пре пандемије„, нагласио је Живић.
Нова
