Иако је било изазовно, већина учесника схватила је да су зависни од друштвених мрежа
Група ученика из Булмеа у Аустрији одлучила је провести 2 недеље без друштвених мрежа
Колико је тешко провести 14 дана без друштвених мрежа на телефону? Дакле, без Инстаграма, ТикТока, Снапцхата, YоуТубеа, X-а, WхатсАппа и сличних апликација. Иако делује лако, за младе је ово тежак задатак.
Док старије генерације (можда) могу да замисле дан, па и целу недељу без видео игара, стриминг платформи? Да ли је то уопште могуће у данашње време? Група ученика из Булмеа у Аустрији одлучила је да то сазна. Ево како су се снашли.
Више слободног времена
„Приметио сам колико времена имам када цео дан не проводим на друштвеним мрежама. Више сам се заинтересовао за музику и уметност. У другој недељи сам био у искушењу да се вратим на мреже. Без видео игара ми је недостајао осећај узбуђења, што је било изазовно. Такође, фалиле су ми стриминг платформе. Схватио сам колико сам зависан од друштвених мрежа.“, рекао је младић по имену Килиан.
Следећи коментар је био сличан, а ученик је издржао шест дана.
„Првих неколико дана било је брутално. Стално сам имао осећај да нешто пропуштам. Посебно је било тешко на аутобуској станици – обично тада скролујем по X-у, а сада сам само стајао. После неколико дана постало је лакше, чешће сам излазио у шетње. Увече сам радио склекове уместо да проводим време на телефону. Одустао сам после шест дана.“, испричао је Арнел.
Навике су јаче него што мислимо
„На почетку ми није био изазов јер ми је школски рад био приоритет. Али сам приметила колико су покрети прстима аутоматизовани. Понекад бих несвесно отворила апликацију. Било је шокантно колико су ти мали покрети дубоко укорењени у моторику. Почела сам поново више да читам и сада желим да одржим екран време у разумним границама.“, рекла је Нора.
Друга девојка, Ања, испричала је да је несвесно кликтала на апликације.
„У првим данима често бих откључала телефон из навике и несвесно кликнула на Инстаграм или ТикТок. Недељу дана сам користила YоуТубе, али само за учење хемије. Тек у последња два дана вратила сам се друштвеним мрежама и осећала сам кривицу због тога. Ипак, било је то корисно искуство“, рекла је Ања.
Повратак старим хобијима
Било је и оних који су отклон пронашли у навикама које су имали као млађи.
„Имао сам и добра и лоша искуства. Стално сам имао осећај да нешто пропуштам. Искористио сам време за мој највећи хоби – пењање. У другој недељи сам се разболео, па сам више читао књиге и дуге чланке у НYТ-у и Клеине Зеитунгу. Поставио сам себи циљ да чешће остављам телефон по страни – иако то није лако.“, рекао је Самјуел.
Петар је са друге стране, играо шах.
„После неколико дана имао сам симптоме одвикавања. Осећао сам као да је прошла читава вечност од када сам последњи пут играо видео игре. Слободно време сам користио за гледање документараца о природи и филозофији. У школи сам играо шах с друговима. После недељу дана сам се разболео и изгубио вољу за експериментом.“, рекао је он.
Две недеље без друштвених мрежа донело је различита искуства – од изазова и осећаја пропуштања до откривања нових интересовања и више слободног времена. Иако није било лако, већина учесника је схватила колико су заправо зависни од дигиталног света.
Блиц
