Српска православна црква обележава празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат као Врачеви или Врачи. Ови свеци се сматрају заштитницима лекарске професије.
Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа „ради добитка и богаћења, већ Бога ради“ па су у народу познати као свети Бесребреници. „Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ“, записао је владика Николај Велимировић.
Записано је, такође, да је Козма „љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата“.
Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. Светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.
Једна од најпознатијих фресака с ликовима светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог. Према канону СПЦ, светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. новембра на дан смрти Дамјанове.
У календару Српске православне цркве Свети Козма и Дамјан, односно Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост.
Како су Козма и Дамјан целог живота исцељивали болесне, влада веровање да на данашњи дан треба изговорити молитву за оздрављење.
ГЗС