О значају празника говори чињеница да га наша црква облежава чак 2 пута у години, 18. јануара и 27. септембра, у знак сећања на проналажење крста на коме је распет Исус Христос.
Оно што одликује пост на Крстовдан јесте сухоједење.
У питању је обичај да се пости тако што се уноси искључиво сува храна или само хлеб и вода, и то једном у току дана. Сухоједењем се сматра када се храна узима без уља и вина, претежно некувана, односно сува.
– Сам празник прославља се тако што се по монашким типицима одржава сухоједење. Једу се суварци по монашким типицима тј. правилима. Код народа је нешто блажи пост. Обично постоји разлика међу монашког и народног поста. Ипак, иако јесте блажи пост, и даље је један од најстрожих постова у току године, уз Велики петак – објаснио је за Курир теолог Небојша Лазић.
То је обичај који се сматра „најправилнијим“ видом поста, али имајте у виду да телесни пост не би требало, према учењу Цркве, раздвојити од духовног. На Крстовдан би требало провести дан у молитви и уздржавати се од лоших жеља, мисли и дела, а често се истиче и опомена Св. Василија:
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.
Извор: Ало.рс/Златибор прес