Највећем броју грађана са стамбеним кредитом у Србији, а има их укупно око 150.000, месечна рата већа је у просеку за око 100 евра.
И то је раст добијен у претходних годину дана. Званична статистика и више је него неумољива и у процентима показује раст који је и већи него дупло, пише Блиц.
А то можда и није најгора вест. По свему судећи, раст камата би могао да се настави извесно време, а с њим и раст рата кредита и раст проблема за просечног грађанина са стамбеним кредитом.
Према подацима Народне банке Србије, просечна камата на стамбене кредите у еврима, којих је око 99 одсто од укупног броја, у априлу прошле године је износила 2,66 одсто. Годину дана касније, дакле у априлу ове године, попела се на 6,29 процената. У мају ове године била је 6,47 одсто, у јуну 6,65 одсто, потврђено је у Народној банци Србије. И то је раст од више него дупло за годину дана.
У преводу, за кредит од 30.000 евра, уз рок отплате од 30 година, рата је повећана за око 65 евра. За кредит од 50.000 евра повећање је 110 евра, а за 80.000 евра чак 170 евра.
Пример стамбеног кредита од 30.000 евра
Сума: 30.000 евра
Рок отплате: 30 година
Просечна камата прошле године: 2,66 одсто
Рата прошле године: 121 евра
Просечна камата ове године: 6,29 одсто
Рата ове године: 185,5 евра
Пример стамбеног кредита од 50.000 евра
Сума: 50.000 евра
Рок отплате: 30 година
Просечна камата прошле године: 2,66 одсто
Рата прошле године: 201,7 евра
Просечна камата ове године: 6,29 одсто
Рата ове године: 309,1 евра
Пример стамбеног кредита од 80.000 евра
Сума: 80.000 евра
Рок отплате: 30 година
Просечна камата прошле године: 2,66 одсто
Рата прошле године: 322,7 евра
Просечна камата ове године: 6,29 одсто
Рата ове године: 494,6 евра
Према подацима Европске централне банке, просечна камата на стамбене кредите у еврозони у априлу ове године износила је (3,48 одсто) и то: Италији (4,17 одсто), Немачкој (3,93) и Аустрији (3,83), Француској (2,62 посто). Раст је у овим земљама био и више него значајан, а верује се да је разлог то што је у овоим земљама више фиксних кредита. У преводу мањи број стамбених зајмова је подлегло промени стопе него што је то у Србији, где је чак 99 одсто стамбених кредита са променљивом каматом.
Иако према статистици и даље нема кашњења у отплати кредита, забринутост постоји. Еурибор већ годину и по дана константно расте. Сада је на нивоу од око 4 одсто, а не тако давно био је и у минусу. Преведено на конкретне примере грађана Србије, рате су им за годину дана порасле за око 100 евра у просеку. Износ наравно зависи од дужине отплате, камате, рока доспећа кредита… те је многима повећање било и веће од 100 евра.
Отплата кредита још уредна, а докле ће – не знамо
Како је недавно Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији, оценио, враћање кредита код привреде и становништва је током ове године било уредно.
„Наравно да ће до кашњења доћи и да већ долази јер расту камате пословних банака, пре свега услед раста референтних каматних стопа централних банака. ЕЦБ, која утиче директно на раст еурибора, утиче такође и на нашу референтну или кључну каматну стопу НБС. Поред чињенице да отежава враћање кредита валутном клаузулом код нас, а таква је већина, то последично утиче и на белибор, односно каматне стопе на динарске кредите и све више отежава укупну отплату кредита код нас. Отплата кредита до сада је била у толерантним оквирима и надајмо се да ће тако остати и до краја године“, објашњава Живановић.
Он каже да висину каматне стопе коју привреда и становништво не могу да покрију у овом тренутку тешко је предвидети, али чињеница је да нисмо далеко од тога.
Да ли сада узимати кредит и какав?
Сви који сада гледају да реше стамбено питање налазе се у великој дилеми: да ли да узимам уопште кредит за стан, а ако већ узимам, да ли могу некако да уштедим?
Одговор на ово питање није једноставан. Банке су вратиле у понуду комбиноване каматне стопе, а понеке и фиксне, али и одабиром ових банкарских производа тешко да можете да уштедите. Комбиноване камате се силом прилика увек крећу на нивоу променљивих камата, а фиксне, ако их и има у понуди, у овим условима значе далеко већи трошак од варијабилне.
Извор: Б92 биз