Око две трећине локалних самоуправа у Србији субвенционише пољопривреду из свог буџета. Стручњаци апелују да се издвајања увећају, јер како кажу, локалне власти могу да препознају и унапреде производњу у свом крају.
Из градског буџета од готово седам милијарди динара у ораницама плодне Мачве заврши 120 милиона. Најтраженије су субвенције за куповину трактора.
Неке општине основале су агенције чији је посао да праве програме и расписују јавне позиве за подстицај пољопривреде.
Стручњаци кажу да би локалне самоуправе требало више да улажу у брендирање прехрамбених производа како би могли да се пласирају кроз локалну угоститељску и туристичку понуду.
„До нас као потрошача ти производи стижу као неозначени и производи стандардног квалитета и нису практично валоризовани, тако управо наш задатак је да помогнемо локалним самоуправама у успостављању тржишних ланаца“, рекао је Владо Ковачевић са Продуктне берзе.
Пољопривредници који добију субвенције на локалу, губе право на подстицаје за исте намене које додељује Министартво пољопривреде.
„Локална самоуправа на основу своје специфичности може да креира мере идентичне као на националном нивоу – да пружи већи ниво подршке. Једини проблем у тој ситуацији јесте новац који се издваја код различитих општина“, истиче Александар Богуновић из ПКС.
У Наледу кажу да би требало више радити на видљивости локалних субвенција како би до њих стигли произвођачи из осетљивих група, млади, жене и они који раде у тешко приступачним пределима.
Извор: РТС/ГЗС