На Златибору је свечано отворен XXIV Сабор шумара – Шумаријада 2026, који је окупио близу 1.500 запослених Привредног друштва „Србијашуме“ из свих крајева Србије. Овогодишње окупљање, прво након промене правне форме предузећа, протекло је у знаку заједништва, али и одавања признања шумарима који су током ове године били на првој линији борбе са шумским пожарима.
Посебна пажња посвећена је запосленима који су током пожара данима и ноћима били на терену. Директор „Србијашума“ Крсто Јањушевић истакао је да је више од 400 радника овог предузећа непосредно учествовало у гашењу пожара на око 60 опожарених подручја.
– То су људи који су се борили и ризиковали своје животе. Имали смо ситуације у којима су били животно угрожени и поносан сам на све њих – казао је Јањушевић.
Као један од најтежих примера навео је заштићено подручје Столови код Краљева, где су од 134 запослена чак 94 непосредно учествовала у гашењу пожара.
Отварању Шумаријаде присуствовао је и председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који је указао на дугогодишњу сарадњу локалне самоуправе и шумарског сектора, посебно кроз акције пошумљавања.
– Хоћемо да пошумљавамо и повећавамо површине под шумом. Захвални смо шумским газдинствима која нам обезбеђују саднице, док заједно са волонтерима и запосленима у јавним предузећима радимо на пошумљавању површина на Златибору – рекао је Стаматовић.
Важан део овогодишње Шумаријаде био је округли сто „Примена иновација, даљинска детекција и вештачка интелигенција у заштити шума од пожара“, који је окупио представнике шумарских предузећа, надлежних министарстава, института и стручњаке из Србије и Републике Српске.
У фокусу је био Национални интелигентни мониторинг шума – НИМОС, систем који комбинује сателитске податке, савремене дигиталне технологије и вештачку интелигенцију како би се пожари што раније открили и омогућила бржа реакција на терену.
Јањушевић каже да се рана детекција већ показала као изузетно значајна, као и да би НИМОС од наредне године требало да функционише у пуном капацитету.
– Климатске промене нису нешто што нас чека у будућности, оне нам се дешавају сваког дана. Траже да се брзо прилагођавамо, реагујемо и повезујемо све наше капацитете – нагласио је директор „Србијашума“.
Да савремене технологије могу значајно да помогну шумарима потврдио је и директор Института за низијско шумарство и животну средину Универзитета у Новом Саду проф. др Саша Орловић. Он истиче да је посебно значајно што је систем развијен домаћим знањем.
– Комбинују се подаци са сателита и вештачка интелигенција. Систем је положио испит у овој првој великој ситуацији, али мора још да учи и да се унапређује. Без људи на терену, ипак, не можемо – рекао је Орловић.
Према његовим речима, систем не служи само за откривање већ насталих пожара, већ може да упозори и на подручја на којима постоји повећана опасност од њиховог избијања, што омогућава интензивније спровођење превентивних мера.
Колико су климатски екстреми постали озбиљан изазов најбоље показује пожар у Делиблатској пешчари. Директор ЈП „Војводинашуме“ Марко Маринковић рекао је да пожар још није угашен и да се на терену свакодневно налази близу 300 људи.
Прелиминарни сателитски подаци показују да отисак пожара прелази 10.000 хектара, док се процењује да је захваћено између 4.500 и 5.000 хектара обраслих површина. Прецизне размере штете биће познате након детаљног снимања терена и израде санационог плана.
– Захваћено је више од трећине Делиблатске пешчаре и ово је највећи пожар у њеној историји. Имамо систем ране детекције, термалне и обичне камере, опрему, обучене људе и мониторинг који ради 24 часа, али су природа и климатске промене показале да морамо додатно да се прилагођавамо – навео је Маринковић.
Управо због последица тог пожара, током Шумаријаде потписан је Меморандум о сарадњи „Србијашума“ и „Војводинашума“, којим је предвиђена подршка обнови и санацији Делиблатске пешчаре.
Маринковић је оценио да ће подршка „Србијашума“, као и размена знања и искустава, омогућити да санација буде бржа и квалитетнија.
– Важно је да окупимо сектор шумарства и сектор заштите природе како бисмо санацију Делиблатске пешчаре урадили свеобухватно и квалитетно. Реч је о изузетно вредном заштићеном природном добру и морамо покушати да га вратимо у стање пре пожара – поручио је Маринковић.
XXИВ Шумаријада на Златибору тако је, поред традиционалног окупљања шумара, отворила и једно од најважнијих питања са којима ће се струка суочавати у наредним годинама – како уз знање људи на терену, нове технологије, вештачку интелигенцију и бољу сарадњу институција заштитити шуме од све учесталијих последица климатских промена.
ПП Медиа