Агроекономиста Младен Петровић из Института за економику пољопривреде оценио је данас да се због суше може очекивати умањење приноса кукуруза за око 30 до 40 одсто у односу на принос који се остварује у нормалним условима, од седам до осам тона по хектару.
Он је за Тањуг објаснио да неповољни климатски услови и суша у великој мери утичу на принос кукуруза, јер на високим температурама, од преко 35 степени, не може доћи до пуњења зрна.
Рекао је да се последњих година у Србији кукуруз гаји на 950.000 до милион хектара и да је просечан принос у последњих 10 година био 6,15 тона по хектару, а да је у последњих пет година смањен на око 5,4 тоне по хектару.
Друга пољопривредна култура која лоше подноси сушу јесте соја, код које се, према речима саговорника Тањуга, у последње две године такође бележи значајно нижи принос од претходног просека.
„У претходне две године, просечан принос соје је био на нивоу око 1,6 тона по хектару, док је просечан принос који се оствари при нормалним производним условима око 3,5 тона по хектару“, рекао је он.
Истакао је да, услед негативних ефеката суше, где се може очекивати до 30 одсто мањи принос у производњи кукуруза, по једном хектару то може износити смањење прихода од око 400 евра, док код соје то може бити и 500 до 600 евра по хектару.
„Када говоримо на нивоу Србије, то су огромни губици који се мере у стотинама милиона евра. Пољопривредник себе може заштитити тако што ће осигурати принос за своју производњу, где, иако настане неки штетни догађај као што је сад, на пример, суша и остварује нижи принос по хектару, ипак са полисом осигурања коју има може надокнадити неки део и оствариће значајно мање губитке у односу на оне које би имао ако нема осигурање“, рекао је он.
Додао је да ће у овој години у великој мери помоћи и субвенције Министарства пољопривреде, односно државе Србије, јер, како каже, многи пољопривредни произвођачи без тих субвенција не би успели чак ни да покрију основне трошкове производње, а камоли да зараде.
Наводећи која ће подручја бити највише погођена, истакао је да ће то бити Војводина, с обзиром на то да су највеће површине под ратарским културама управо у овом делу Србије.
Говорећи о томе како би се могли предупредити и смањити негативни утицаји климатских промена на усеве, Петровић је, осим осигурања производње, као потенцијална решења навео примену технологија, у смислу система за наводњавање, а када се говори о науци, стварање сорти и нових хибрида који у великој мери могу допринети побољшању отпорности, у овом случају на сушу.
Указао је да, нажалост, услед веома ниских водостаја и недовољних количина воде, као и недовољно уређених канала на појединим подручјима, ни пољопривредници који имају системе за наводњавање нису у прилици да наводњавају своја поља, па ће и они бити суочени са смањеним приносом услед ефеката климатских промена.
„Када је реч о даљој могућности за унапређење производње, као што сам већ споменуо, то је стварање нових сорти и хибрида. Конкретно, наш Институт за економику пољопривреде, као и Министарство науке и технолошког развоја, има веома блиску сарадњу са Народном Републиком Кином и Амбасадом Кине у Београду. У наредном периоду очекујемо посету колега научника из ове земље који се баве конкретно истраживањима која су везана за производњу кукуруза. Током те посете настојаћемо да повежемо научнике из Кине са научницима из Србије који се баве овом облашћу, како би разменом знања, искуства и можда неким заједничким истраживањима створили нове сорте и хибриде који ће бити отпорнији на сушу“, најавио је Петровић.
24седам