Власници укупно око 150.000 стамбених кредита у Србији 30. јуна добиће практично обавештење о повећању месечне рате.
Сви они биће на истој листи што се ретко дешава, а имајући у виду да је то датум када се усклађује и тромесечни и шестомесечни еурибор и датум који као такав имамо само два пута годишње – у јуну и у децембру, пише Блиц.
Према последњим подацима, шестомесечни еурибор (еурибор 6М) износи 3,822 одсто, тромесечни је 3,572 одсто, док је једномесечни 3,355 одсто. Судећи по досадашњим трендовима, ове вредности ће још мало порасти до 30. јуна, првог датума када се рате кредита усклађују с новим вредностима еурибора.
Рате на кредите, наравно, не расту моментално по доношењу одлуке ЕЦБ, већ свака комерцијална банка својим клијентима усклађује досадашње рате са новим у тачно дефинисаним датумима и један од тих датума само што није дошао.
Шестомесечни еурибор: рате на кредите са шестомесечним еурибором усклађују се само двапут годишње, 30. јуна и 31. децембра.
Тромесечни еурибор: рате се усклађују на свака 3 месеца, а кључни датуми су 31. март, 30. јун, 30. септембар и 31. децембар.
Једномесечни еурибор: рате за те кредите се усклађују сваког месеца.
И оно што треба очекивати на крају јуна јесте повећање рата. И то ће многима од почетка раста камата у Србији подићи месечну рату и за више од 100 евра.
Тања Ж. је у марту 2022. подигла кредит од 80.000 евра са променљивом ратом за куповину стана у Србији. У почетку јој је рата износила тачно 400,5 евра. Али од тада је скакао еурибор, за који је везан њен кредит, па јој је рата постепено поскупљивала и почетком ове године досегла чак 550 евра. Европска централна банка (ЕЦБ) је у четвртак поново подигла референтну камату за још 0,25 одсто, па ће Тања од 30. јуна рату плаћати 601 евро округло – чак 201,5 евра више него у тренутку узимања кредита!
Тања није једина у Србији коју ће погодити одлука Европске централне банке (ЕЦБ) да поново подигне референтну камату. С тим повећањем скочиће и вредност еурибора, за који су везани сви кредити у еврима у Србији, па ће Тања плаћати рату 51 евро више.
Колико ће још расти камате на стамбене кредите?
Љуба Савић, економиста, истиче да ово, нажалост, неће бити последње повећање камата од ЕЦБ ове године.
„Даље повећање би такође могло да буде по 0,25 одсто, јер и ЕЦБ и амерички ФЕД и наша централна банка вагају између две ствари. Једно је да се боре против инфлације најефикаснијим средствима. С обзиром на то да инфлација негде расте, а негде стагнира, у сваком случају не можемо да кажемо да ће имати тенденцију пада. Ако је то тако, онда се све централне банке смањењем цене новца боре да смање инфлацију, односно да смање тражњу за новцем. Када се тражња смањи, и инфлација би требало да пада, теоријски“, каже Савић.
Савић истиче да то не даје увек очекиване резултате и напомиње да је за већину земаља Европе, па и Србију, инфлација добрим делом увозна.
„Важне су цене енергената, нафте и гаса, с обзиром на то да је европска привреда у великој мери зависна од азијске. Једини начин да се држава бори против тога јесте да повећава цене својих услуга и то је нешто што ће, нажалост, наставити да расте, што није добра вест за оне који имају кредит у еврима. Евентуално би била добра вест када би инфлација стагнирала неко време“, каже Савић.
Ипак, Савић има и једну оптимистичну прогнозу.
„Очекујем да ће се тај период од кориговања до кориговања кључних камата мало продужавати. С једне стране, ЕЦБ се бори против инфлације, а са друге стране она гуши производњу, јер висока цена новца значи да ће бити мање послова за људе, па и мање плата, мање новца у буџету тих земаља, тако да је повећање референтних каматних стопа увек контроверзна мера“, каже Савић.
Ало
