Чајетина – У доба кад су аутомобили били незамислив луксуз за српске планинце, а возови још нису стизали до удаљених станица један од заната на коме је све почивало био је онај кириџијски. Кириџије су биле претече трговачких путника, они су на коњима или запрежним колима „превозиле“ робу од значаја за мештане удаљених села за новчану надокнаду познату као кирија.
Када је технологија напредовала, овај занат полако је умирао али један од најпознатијих кириџија јесте Тодор Гајовић Удовичић из села Стубло, чија скулптура и фотографија су постале препознатљив симбол Златибора.
– Он је био златиборски кириџија и трговачки путник, његов мали планински коњ био му је верни сапутник на дугим путевима. Заједно су пролазили златиборским пределима, кроз шуме, пропланке и планинске стазе, носећи производе овог краја, луч и катран, и трампили их за оно чега на планини није било, као што су жито и пшеница, кажу за РИНУ у ТО Златибор.
Давне 1934. године, Илија Лазић фотографисао је овај двојац на једном од златиборских пропланака и тако су Тодор и његов сапутник коњ остали уписани у вечности. Та фотографија годинама је красила излог радње фотографа Илије, сведочећи и упорности и вредним рукама српског сељака а потом је име које ће заувек остати упамћено – Златиборски брзи воз.
– Управо тада та фотографија постала је симбол једног времена и начина живота који данас готово не постоји. По узору на ту фотографију, 2013. године, самоуки вајар Миладин Лекић из Шљивовице израдио је дрвену скулптуру која је годинама красила Краљев трг и постала један од најпрепознатљивијих симбола Златибора. Данас је скулптура у процесу пажљиве рестаурације како би јој се вратио стари сјај, а посетиоци са нестрпљењем очекују да се Златиборски брзи поново врати својој кући на Краљев трг, истичу наши саговорници.
РИНА
