Према подацима Еуростата и анализи Економског института, стопа субјективног сиромаштва у Србији пала је са 64,6 на 34 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, али и даље знатно изнад просека ЕУ од 17,4 одсто.
Најновији извештај Еуростата показује да се 2024. године 17,4 одсто становника Европске уније сматрало субјективно сиромашнима, док је у Србији тај удео износио 34 одсто.
Иако се трећина грађана и даље осећа финансијски угрожено, Србија је у последњих десет година готово преполовила стопу субјективног сиромаштва – са 64,6 одсто у 2014. на 34 одсто у 2024. години, што је један од најбољих резултата у Европи, показује анализа Ивана Николића из Економског института у Београду, објављена у публикацији Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Субјективно сиромаштво мери како људи доживљавају сопствену финансијску ситуацију, а не само њихове реалне приходе. На листи 35 земаља Србија заузима 30. место, док су Грчка (66%) и Бугарска једине европске земље с већим уделом грађана који себе сматрају сиромашнима.
У Србији је субјективно сиромаштво најниже међу младима (31,5%), а највише међу старијима од 65 година (38,7%). На његово смањење утицали су раст плата и пензија, пад незапослености и државна помоћ током пандемије. Николић закључује да је напредак Србије изузетан, али да и даље остаје изазов чињеница да трећина становништва перципира своју финансијску ситуацију као тешку, што захтева наставак одговорне и ефикасне економске политике.сиромашнима.
Каматица
