Иако окружење за деловање невладиних организација није на задовољавајућем нивоу, тренд пораста организација цивилног друштва је константан и приближава се броју од 40.000 регистрованих у Србији.
У градовима као што су Београд, Ниш, Нови Сад, Ужице, Бор, Рековац, Пландиште, Трговиште, Топола, Ћуприја, Сјеница и Врање постоји мање или веће цивилно друштво које се суочава са бројним проблемима и које кроз активизам и заговарање залаже на њихово решавање и унапређење квалитета живота у заједници.
Организације цивилног друштва претежно делују на локалу, пре свега у урбаним срединама и већим регионалним територијама широм Србије, са концентрацијом у Војводини и београдском региону – то потврђују и резултати истраживања „Зачарани кругови – праксе, препреке и потребе организационог развоја организација цивилног друштва у Србији“, које је недавно спровела Београдска отворена школа (БОШ) у оквиру програма „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“.
Истраживање је било фокусирано на мапирање тренутних капацитета организација цивилног друштва и давање препорука шта је све потребно како би организације оствариле своје визије развоја и утицаја на окружење у којем делују.
Резултати показују да приступање Србије Европској унији чини део активности великог броја анкетираних организација (67 одсто) и оне су добро информисане о политикама ЕУ које се односе на области у којима делују.
Углавном су то теме из области образовања, науке и културе, затим заштите животне средине, владавине права, безбедности и транспарентности и, коначно, социјалне политике и запошљавања. Ове организације се баве наведеним темама пре свега кроз јавно заговарање, затим образовање и истраживања јавног мнења.
Извор: Нове Економија