Две трећине ученика дефинише своје здравље као одлично, а већина адолесцената задовољна је својим животом, оцењујући га просечном оценом 8,3 – то су резултати међународног истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста, које је спровео Институт „Батут“ по методологији СЗО, а подржала министарства здравља и просвете.
На низ здравствених питања одговарало је око 4.000 ученика из 101 основне и средње школе. Оцена стручњака – здравствено понашање, информисање и знање школске деце је на прилично завидном нивоу. Ипак, има и оно што није.
освете.
На низ здравствених питања одговарало је око 4.000 ученика из 101 основне и средње школе. Оцена стручњака – здравствено понашање, информисање и знање школске деце је на прилично завидном нивоу. Ипак, има и оно што није.
Директорка Института „Батут“ др Верица Јовановић истиче да је само 30 одсто испитаних физички активно у мери у којој би требало да буду.
„Дакле, једна од мера је унапређење физичке активности, како у школама, тако и у ваншколским активностима“, наводи Јовановићева.
„Када је у питању коришћење обичних и електронских цигарета, и мера које би требало применити, на нивоу целокупне заједнице ће свакако утицати на школску децу и у сваком случају у том правцу би требало радити“, поручује директорка „Батута“.
Млади на друштвеним мрежама
Др Јелена Гудељ Ракић из Института наводи да сваки 11. ученик, што је око девет одсто школске деце у Србији, на друштвеним мрежама дневно проводи седам или више сати.
„Више од 50 одсто деце током читавог дана је у сталном контакту са својим блиским друговима и другарицама коришћењем електронских уређаја“, нагласила је др Гудељ Ракић.
Дигитално насиље је у порасту у 44 земље обухваћене истраживањем, међу којима је и Србија.
Дигитално и физичко насиље – проблеми које би требало решити
Директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији (СЗО) др Фабио Скано каже да је код дечака чешће физичко насиље, а код девојчица дигитално.
„Ово је типичан пример како можемо да користимо науку да бисмо дефинисали врсту интервенције и утицали на криву дигиталног или физичког насиља међу младима“, указује Скано.
Истраживање је показало да две трећине ученика живи са оба родитеља, а највећи број деце отворено разговара с њима. Исто толико ученика навело је да се осећа оптерећено школским обавезама.
Ментално здравље младих и обука лекара
Млади су задовољни подршком наставника, али и својих вршњака, док је код сваког петог ученика пандемија вируса корона негативно утицала на ментално здравље, указују резултати извештаја.
Јелена Јанковић из Министарства здравља сматра да су у Министарству, подстакнути трагичним догађајима у ОШ „Владислав Рибникар“ и Дубони и Малом Орашју из маја 2023. године, схватили да хитно треба реаговати и унапредити све капацитете у вези са менталним здрављем младих.
„Ми смо у првом делу програма почели да обучавамо лекаре, на примарном нивоу здравствене заштите, пре свега педијатара, чији ће задатак бити да рано препознају проблеме са менталним здрављем деце и младих, и да реагују“, објашњава Јанковићева.
Гојазност проблем, брига о зубима задовољавајућа
Едукација је неопходна, између осталог и да би се смањила гојазност – око три одсто ученика је гојазно, а скоро 16 одсто има прекомерну телесну тежину.
Оно што охрабрује, две трећине ученика пере зубе више пута дневно.
