Ово доба чува пет јавних чесми с краја 19. столећа. Има и млађих преживелих по граду, али воду из њих, кажу стручњаци, с опрезом треба користити
Ужице – Традицијом јавних чесми Ужице се од давнина поносило. Пре више од века, бележе записи, жива вода (за пиће и кућне потребе) текла је овде са десетина источника. Чесме су и еснафи подизали као своје задужбине. Али у низу деценија потом водоводи и нагла урбанизација учинише своје, многа изворишта су пресахнула. Ово доба чува пет ужичких јавних чесми с краја 19. столећа. Има и млађих преживелих по граду, с тим што њихову воду, упозоравају стручњаци, с опрезом треба користити.
Овде је најстарија, подигнута 1894, Ружића чесма у Великом парку. На њене две цеви и сада (изузев зими) тече пијаћа вода. За њом су по старости три еснафске чесме, умећем каменорезаца направљене у три дела вароши 1896. године: Опанчарска чесма пред Малим парком, чесма Пекарско-механског еснафа на Ракијској пијаци и Трговинско-занатског еснафа на Слануши. Старија од столећа је и Поповића чесма на Тргу Светог Саве из 1900. године, подигнута, како пише на једној од четири њене плоче, „под владом Александра Првог, господара и краља Србије”. Основна намена им је сачувана: са свих пет се пије вода, јер су у новије време прикључене на градски водовод.
Тиме се, међутим, не могу похвалити преостале јавне чесме по граду (углавном у предграђима) које су чудом преживеле деценије непланске градње. Нису у водоводном систему, а изворишта су им дотрајала и околним изливима изложена, па је према њиховој води усмерена пажња надлежних служби. Редовне анализе исправности воде тих јавних чесми обавља Завод за јавно здравље Ужице и резултате објављује.
Судећи према најновијем (новембарском) извештају ужичког ЗЗЈУ (анализа обављена на захтев Одељења за заштиту животне средине града Ужица), то стање, не рачунајући десетак јавних чесми прикључених на градски водовод, није добро. Хигијенски исправну воду на подручју града једино има чесма у Царинској улици, док се таквом исправношћу могу похвалити још девет чесми у мање загађеној даљој околини Ужица (на Јеловој гори, у близини Стапарске бање, у Збојштици, на Кадињачи, у Врелима, на Чаковини, две код Шаргана, те Жунића чесма у Скржутима).
По овом извештају, у граду је више чесми с хигијенски неисправном водом за пиће. Бактериолошки су неисправне Бадањ чесма на Теразијама, Цокалина чесма у Солунској улици, Камено корито, Грозничавац и Зуковина, Крсманова чесма, Олгина чесма, Бисер вода у Крчагову, чесма апотекара Суботића на Пори, Јовановац и Видића чесма у Ади, чесма на Куки, те поједине у околини (чесме у Равнима, Кремнима, испод Потпећке пећине, Спаловића чесма у Севојну, Голубовића и Савића чесма у Скржутима). Уз то, на две (мањој јавној чесми Слануша у центру Ужица и великој чесми у Таковској улици) вода је неисправна и са бактериолошког и са физичко-хемијског аспекта.
„Јавне чесме су алтернативни објекти водоснабдевања. Оне су каптаже које се не одржавају редовно, а воде су изворске, ’сирове’, што значи да не пролазе кроз поступке пречишћавања и дезинфекције”, закључује се у том извештају Завода за јавно здравље Ужице, уз препоруку да је потребна опрезност при коришћењу воде за пиће са тих јавних чесми.
Извор: Политика/Бранко Пејовић
