Због нагомиланих проблема у производњи јагодастог воћа Удружење пољопривредних произвођача „Земља домаћина” из Ивањице, у отвореном писму упућеном министру пољопривреде Драгану Гламочићу јуче је затражило да се што пре усвоји неколико мера у циљу уређења овог тржишта.
– Шта је са нама воћарима? Стрпљиво смо чекали да се успостави ред и створи амбијент за несметани рад и развој ратарства и сточарства, а шта је са осталим областима пољопривреде.
Почела исплата субвенција по кошници пчела, укупан износ од више од…
Када ћете у области јагодастог воћа да успоставите ред и спречите безакоње и јавашлук. Крајње је време да кренемо у решавање проблема и успостављање реда у овој области и тако спречимо демографску ерозију, економско и безбедносно заштитимо државу и народ – наводи се у саопштењу послато министру Гламочићу и медијима.
Између осталих, један од најважнијих предлога овог удружења јесте да се издвоји пет одсто од укупног пољопривредног буџета за интервентне мере којима би се подржала производња малина и другог јагодастог воћа када дође до поремећаја на тржишту, односно до дампинг цена. Такође, они сматрају да откупљивачима, хладњачарима и прерађивачима треба омогућити трогодишњи мораторијум на комерцијалне кредите које дугују банкама, тако да би се обавезали, да током свих година мораторијума, (односно репрограма дуга) плаћају уговорену камату, док би истовремено износ главнице мировао. Напомињу да је потребно обезбедити и расхладне капацитете који би се претворили у јавна складишта, где би произвођачи који нису задовољни ценом у сезони откупа складиштили и чували до бољих тржишних услова.
У образложењу мере које је, како истичу, потребно хитно усвојити произвођачи истичу да је значај одрживости производње јагодастог воћа неупитан, а посебно малина, од ког се на годишњем нивоу од извоза воћа и алкохолних пића (са површине од 250.000 хектара) оствари приход од 1.300.000.000 евра.
Свако треће бројило у Србији до 2026. биће паметно
– Посебан значај у извозу имају српске малине и Србија је деценијама светски лидер у производњи и пласману малина. Годишњи извоз држави донесе приход од 250–350 милиона евра. Са економског становишта од малина у Србији живи до пола милиона људи који се баве непосредно и посредно малинама.
И то углавном људи који живе у руралним и маргиналним подручјима, са отежаним условима привређивања, у брдско-планинским пределима на уситњеним поседима, па је са аспекта демографије, наталитета, безбедности и здравља, веома важно очувати производњу малина – истиче се у саопштењу. Као основне проблеме које су довели до лоше ситуације у малинарству у овом удружењу наводе неконтролисани увоз и стварање нелојалне конкуренције, неадекватне климатске услове, ниску откупну цену, неисплаћене малине као и неадекватан садни материјал. Произвођачи такође подсећају и да је већина њихових предлога у складу са закључком Одбора за пољопривреду од 21. 2. 2023. Неке од дугорочних мера које наводе у допису јесу спречавање неконтролисаног увоза малина и другог јагодастог воћа, подржавање извоза који је дестимулисан ниским курсом евра у односу на динар, пооштравање контроле квалитета, али и увоза и реекспорта малина и другог јагодастог воћа, увођење строжих казни за непоштовање прописа…
Извор: Политика
