Бајина Башта – Скрајнута од очију јавности, крај потока, испод пута који спаја село Зарожје са општином Косјерић сакрила се воденица стара неколико векова.
Вода хучи, камен се окреће, све је на свом месту. Једино што ову воденицу издваја од многих воденица, заборављених широм Србије јесте њен, на далеко чувен помељар.
„У Месној заједници Зарожје на реци Рогачици налази се ова воденица која је позната по вампиру Сави Савановићу”, каже Драган Јагодић, председник МЗ Зарожје.
„Ова воденица је опслуживала доста домаћинстава. Људи су млели и дању и ноћу. Некад се и дешавало да неко заноћи али не осване. Вампир удави”, кроз смех говори мештанин Зарожја, Светлан Прокић.
Иако су читав свој век провели у Зарожју, а вампира нису срели, многи мештани овог села и данас се плаше места на коме се налази воденица и ноћу пролазе само када их мука натера.
„Овде ретко ко сме ноћу путем да прође. А дешавало се, наводно, и да понекад нешто почне и да јури човека. Нешто, да ли вампир или нешто друго ја не знам, али се претпоставља да је ипак вампир. Ја нисам видео али сам и морао некад да бежим. Чујем неке крике и нормално је када наиђеш сам, мораш се уплашити, дигне се коса на глави”, додаје Светлан.
А да ли је вампир Сава Савановић заиста постојао или је све резултат приповетке Милована Глишића, можда се никада и неће сазнати, јер мало је јунака који би смели сами да заноће на овом страшном месту.
„Кажу да је се дешавало више пута да помељар не осване. Надју га ујутру са крвавим ожиљцима испод грла, где је вампир пио крв. Све док се није појавио један мало храбрији, један Страхиња, који је пушку напунио сребрним новчићима и сакрио се под кров, у такозване пајанте, а на поду наместио пањ и покрио га поњавама да изгледа као да је воденичар заспао. Кад је Сава Савановић дошао и угледао наводно човека како спава, рекао је Ух добре ли вечере. Међутим, када је открио видео је да је преварен и викну Од када је Сава Савановић посто без вечере није осто”, па погледа горе, а Страхиња га из пушке упуца, а од вампира оста само лептирица која одлете”, прича Светлан мало кроз смех, а мало и кроз страх.
Након наводног обрачуна вампир се више није појављивао у Зарожју, мада се и данас може видети лептирица, необично велика како кружи око воденице.
„Има ту нека лепитирица која се ноћу појављује и иде ка светлу. Људи кажу да нешто има. А и сам звук ове воде овде је тако страшан”, каже Јагодић.
И Светлан Прокић који нам је највише говорио о самој воденици каже да се сусретао са лептирицом необичних димензија, међутим, за разлику од председника месне заједнице, он се са лептирицом сретао по дану.
Било како било, постојао вампир или не и мештани али и Туристичка организација Тара-Дрина из Бајине Баште, надају се да ће ова, помало и заборављена воденица поново донети неки ушур.
„О овом месту с епричћа још од 1880. године када је Милован Глишић написао своју чувену приповетку, После 90 година, на основу које је снимљен један од наших најбољих хорор филмова Лептирица. Дефинитивно постоји интересовање туриста за ову локацију. У последње време, воденица је реновирана, пут до ње је добар, асфалтни, тако да се надамо да ћемо у наредном периоду успети ово да дигнемо на један виши ниво”, рекао је Обрад Павловић из ТО Тара-Дрина.
„Месна заједница Зарожје има идеју да воденицу али и зграду старе школе дамо некој туристичкој организацији, да људи када додју имају где и да преспавају. Наравно, ако буду смели, ми никога не терамо”, закључио је Драган Јагодић.
Извор/фото: Глас Западне Србије
