У пошиљци малина из Србије за Француску пронађена је готово двоструко већа количина кадмијума од дозвољене, саопштила је Европска комисија. Према подацима објављеним на сајту РАСФФ за брзо узбуњивање о храни и сточној храни, пошиљка је оцењена као „озбиљан ризик” по здравље потрошача. Кадмијум који је пронађен спада у групу тешких метала.
Француске власти обавестиле су систем 30. априла, након што је анализом утврђено присуство 0,071 милиграма кадмијума по килограму малина, док је максимално дозвољена количина 0,04 милиграма по килограму.
Како за Бизнис.рс објашњава др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, присуство кадмијума у оваквим концентрацијама указује да спорне количине нису произведене у Србији, већ да су реекспортоване из других земаља.
Кадмијум је тешки метал чије се присуство доводи у везу са производњом у зонама интензивних ратних дејстава, у близини рудника или тешке индустрије. С обзиром на то да у Србији нема ниједног од наведених услова, реч је о малини која је реекспортована, а не произведена у Србији – наводи Лепосавић.
Што се тиче домаћих произвођача малина, наш саговорник каже да се у њиховој производњи дешавало да дође до грешака, али да су се оне углавном односиле на недозвољени садржај појединих активних материја и да у овом случају нису криви јер је у питању увоз и реекспорт.
Он истиче да ово није први случај да пошиљке декларисане као роба из Србије буду проблематичне због реекспорта.
И прошли пут, као и сада, реч је о малини која није произведена у Србији. Последњих година домаћа производња је значајно смањена, па извозници увозе малину из Украјине, Пољске, Киргистана и Кине. У великом броју случајева ради се о роби дискутабилног квалитета, која се потом реекспортује из Србије – указује Лепосавић.
Према његовим речима, крајњи купци не праве разлику између домаће и увезене робе која се извози из Србије, што додатно нарушава репутацију домаћих произвођача на међународном тржишту.
Купца не интересује да ли је у питању микс или одакле малина заправо потиче. Он зна само да је производ дошао из Србије. Због тога се годинама урушава позиција наше земље као извозника – упозорава стручњак Института за воћарство.
Он подсећа да је Србија некада доминирала на немачком тржишту са више од 60 одсто удела, док је данас тај проценат пао на испод 30.
Наше место заузеле су друге земље и питање је да ли ће та позиција моћи да се поврати – оцењује он.
Говорећи о производњи, Лепосавић наводи да је Србија годинама производила између 60.000 и 65.000 тона малина годишње, док је прошле године производња пала на мање од 20.000 тона. Како додаје, до 95 одсто домаће производње иде у извоз.
Реални подаци доста се разликују од онога што приказује Републички завод за статистику и Министарство пољоприврде, који тврде да производимо око 90.000, па чак и преко 100.000 тона годишње – истиче он.
Према последњим званичним подацима РЗС-а, остварена производња малина прошле године била је мања за 12,2 одсто и износила је 82.577 тона. Под засадима малине било је 17.510 хектара, а просечан принос износио је 4,7 тона по хектару.
Извор: Бизнис.рс