У Србији је 1. октобра, успешно почео, 28. по реду Попис становништва, домаћинстава и станова.
На терен је изашло око 15.000 пописивача, који су за шест дана пописали више од 1.350.000 становника, 650.000 станова и 500.000 домаћинстава у Републици Србији.
Попис становништва уткан је у саме темеље модерне српске државе. Након што је 1833. године Србији враћено шест нахија, већ 1834. године – по наредби кнеза Милоша – спроведен је први општи попис становништва, такозвани „Попис људства“, а 1835. године, усвојен је Сретењски устав. Од тада до Првог светског рата, пописи су, у просеку, спровођени на сваких пет година.
Између два светска рата спроведена су два југословенска пописа, 1921. и 1931. године. Планирана десетогодишња периодика пописа, поремећена је 1941. године, због Другог светског рата. Након рата, спроведен је тзв. „скраћени“ попис 1948. године, како би се у што краћем року прикупили подаци о демографским губицима.
Први комплетан послератни попис становништва спроведен је већ 1953. године, а почев од Пописа 1961. године, поново је успостављена десетогодишња динамика спровођења пописа становништва, у складу са препорукама Уједињених нација.
Ове године, од 01. до 31. октобра, Попис 2022 спроводи Републички завод за статистику, а финансиран је средствима ЕУ и кофинансиран средствима Владе Републике Србије.
Више о историјату Пописа у Србији на линку: POPIS 2022 – YouTube
