Ко закасни и пробије рок па поднесе захтев у првих неколико дана наредне године, примењиваће се услови за пензионисање који важе за 2023.
Сви они који испуњавају услове за одлазак у пензију у овој 2022. години имају обавезу да најкасније до петка 30. децембра прекину радни однос. Тада је и последњи рок за подношење захтева за пензионисање на шалтерима пензијског фонда. Уколико, међутим, будући пензионер (осигураник) подноси захтев за остваривање права на пензију поштом, препоручено или електронски преко е-шалтера може то учинити и 31. децембра и у том случају је последњи рок за престанак радног односа 30. децембар, подсећају у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање.
Ако закасни и пробије законски рок, и поднесе захтев у првих неколико дана наредне године, примењиваће се услови за пензионисање који важе за ту годину – 2023.
– Право на старосну, односно превремену старосну пензију се признаје, по престанку осигурања. Престанак није потребан за предузетнике, осигуранике који обављају привремене или повремене послове и уговорене послове, као и осигуранике који су изабрана, именована или постављена лица и особе које су хранитељи у складу са законом од дана испуњења услова, а највише шест месеци уназад од подношења захтева – наглашавају у пензијском фонду. Право да до краја године поднесу захтев за старосну пензију имају жене са навршене 63 године и четири месеца живота и 15 година стажа осигурања. У 2023. ће морати да буду два месеца старије и имају 63 године и шест месеци живота. У превремену старосну пензију могу мушкарци са навршених 59 година и шест месеци живота и 40 година стажа осигурања. У наредној 2023. биће им потребно 60 година живота. Истовремено, жене које имају 59 година живота и 39 година и осам месеци стажа осигурања и које су испуниле услове за одлазак у превремену старосну пензију, у наредној 2023. мораће да имају 59 година и шест месеци живота и 40 година стажа осигурања. Уз то ће плаћати и трајне пенале због ранијег одласка у пензију.
– Захтев за пензију се уз пратећу документацију подноси надлежној филијали фонда према месту пребивалишта подносиоца. У случају да будући пензионер нема место пребивалишта у Србији, подноси га према месту последњег осигурања. Образац захтева се може добити у свакој филијали фонда или одштампати са сајта ПИО. Сваки образац садржи и списак доказа потребних за остваривање права које треба доставити фонду. Захтев са приложеним доказима могуће је предати лично на шалтеру – наводе из Фонда ПИО.
Упитани колико се у просеку дуго чека за доношење решења о остваривању права на пензију, ако неко има комплетно регулисане доприносе, у фонду одговарају да је законски рок два месеца. Уколико осигураник испуњава минимум услова за пензију, а нису утврђени сви подаци од значаја за одређивање висине права, добиће привремено решење о висини пензије, а по утврђивању недостајућих података решење о коначном износу примања.
Ако у року од три године не буду утврђени недостајући подаци, износ пензије утврђен привременим решењем постаје коначан, о чему се доноси посебно решење.
Уколико је осигураник већ остварио пензију у иностранству, то је потребно да наведе у захтеву за добијање српске принадлежности. Ако осигураник испуњава услове за остваривање права на пензију у Србији, он стиче услов за добијање самосталне пензије и у том случају нема сабирања стажа осигурања из Србије и иностранства. Уколико нема довољно стажа осигурања у Србији, а то је минимум 15 година, сабирају му се стаж осигурања у Србији и у иностранству и доноси се решење о сразмерној пензији – објашњавају у Фонду ПИО.
Извор: Политика/Јасна Петровић-Стојановић
