Српска православна црква (СПЦ) и верници 24. августа обележавају дан Светог мученика и архиђакона Евпла, светитеља који је страдао почетком IV века, у време великих прогона хришћана.
Свети архиђакон Евпло је био ђакон у Катани, на Сицилији. Када је цар Диоклецијан послао на Сицилију војводу Пентагура да убија хришћане, овај не нађе никога јер оно мало што их је било крили су се. Тада неко оптужи Евпла да иде са неком књигом код потајних хришћана и чита им је. Када су га извели на суд, обесили су му ту књигу, Свето Јеванђеље, о врат и бацили га у тамницу. Након 7 дана гладовања предали су га на муке. Силно су га тукли гвозденим моткама, а он им се ругао: „Ове су муке за мене као паучина, нађите неке љуће“.
Потом је отворио Јеванђеље и читао народу из њега. Тада се многи обратише у Христову веру. Свети Евпло је посечен 304. године. Чудотворне мошти су му у селу Вико дела Батонија, код Напуља. Сматра се да су његове мошти чудотворне и да имају исцељивачку моћ.
Према многим веровањима, жене данас не би требало да носе накит. Сматра се да је Свети Евлпо заштитник мислилаца, учењака и „људи од пера“.
Обичаји и народна веровања
Уз празник Светог Евпла везана су и поједина народна веровања. Према једном предању, жене би овог јутра требало да се помоле светитељу чим устану, тражећи заштиту од несреће и болести. У неким записима наводи се и веровање да жене на овај дан не би требало да носе накит.
Посебно се истиче веровање да је гордост највећи грех овог дана и да човек треба да је се чува како не би навукао несрећу која би га, према народном предању, могла пратити кроз живот. Зато се овај дан у народној традицији везује за скромност, молитву и унутрашњу снагу, а Свети Евпло посебно се призива када човек пролази кроз тешко искушење или трпи због својих уверења.