Бајина Башта, град који је годинама препознатљив по неговању српске ћирилице, добила је институцију од националног значаја – Музеј ћирилице. Отворен крајем фебруара ове године, музеј је за кратко време постао једна од најпосећенијих културних установа у овом делу Србије, окупљајући ученике, туристе, научнике и љубитеље српске културне баштине.
Вршилац дужности директора Музеја ћирилице Александар Милановић истиче да је оснивање музеја било природан наставак свега што је Бајина Башта деценијама радила на очувању националног писма.
– Логично је што је идеја о Музеју ћирилице настала управо у Бајиној Башти. Овде је још раније основан Парк ћирилице, уведене су пореске олакшице за предузећа која користе ћирилицу, организоване бројне манифестације, а све то ослања се на богату традицију манастира Рача, једног од најзначајнијих средишта српске преписивачке школе. Мисија музеја је да шири знање о историји нашег националног писма, али и да подсети колико је оно кроз историју било забрањивано и зашто га морамо чувати као део националне баштине, каже Милановић.
Јединствен музеј у региону
Музеј ћирилице је једина институција у региону посвећена искључиво српском националном писму. Управо та чињеница чини га посебним, али и важним местом за разумевање историје српског народа.
Стална поставка прати развој ћирилице од настанка словенске писмености у 9. веку, преко средњовековних рукописа, рачанске преписивачке школе, појаве штампаних књига, реформе Вука Караџића, па све до судбине ћирилице током 20. века, када је више пута била забрањивана.
– Посетиоци могу да виде верне реплике најзначајнијих средњовековних рукописа и натписа, оригинална издања српских правописа, букваре, али и старе ћириличке писаће машине које најмлађе посетиоце посебно фасцинирају. Желели смо да сваки посетилац прође кроз целокупну историју нашег писма и разуме колико је оно важно за национални идентитет, истиче Милановић.
Више од 5.000 посетилаца за неколико месеци
Од отварања музеј је посетило више од 5.000 људи. Први посетиоци били су ученици из Вуковара, а убрзо су стигле и организоване групе из Пољске и Украјине. Данас у музеј долазе домаћи и страни туристи, школске екскурзије, локално становништво, али и истакнуте личности из света културе и науке.
– Поносни смо што су нас посетили академици Милосав Тешић, Матија Бећковић, Злата Бојовић, Света Божић и бројни други. Посебно нам је важно што радимо на повезивању са Србима у расејању, јер је ћирилица једна од најважнијих спона нашег националног идентитета, наглашава Милановић.
Музеј као место учења и стваралаштва
Поред сталне поставке, Музеј организује школе калиграфије, радионице, предавања и изложбе, док су у припреми нови програми који ће се бавити историјом и савременим положајем ћирилице.
– Желимо да музеј буде живо место учења. Организовали смо школе калиграфије, припремамо изложбу о забранама српске ћирилице кроз историју, као и серију округлих столова и предавања о положају ћирилице у савременом друштву, каже Милановић.
Ћирилица је део нашег идентитета
Према речима директора, суштина музеја није само у представљању слова, већ у очувању нематеријалног културног наслеђа.
– Ћирилица је један од најважнијих елемената националног идентитета српског народа. Њен значај најбоље се види по томе колико је кроз историју била нападана и забрањивана. Надам се да ће сваки посетилац после обиласка музеја још више ценити и чувати наше писмо, истиче Милановић.
Технологија у служби традиције
Музеј успешно спаја традицију и савремене технологије. Значајан део поставке реализован је помоћу виртуелне реалности и интерактивних дигиталних садржаја, што изложбу чини занимљивом и најмлађим генерацијама.
– Савремене технологије омогућиле су нам да историју ћирилице представимо на модеран и атрактиван начин. Посебно је важно што све више младих дизајнера и програмера препознаје значај ћирилице и ради на њеној модерној примени, каже Милановић.
Амбициозни планови за будућност
Иако је музеј тек почео са радом, већ су реализоване бројне културне манифестације, међу којима се издваја Осма Ћириличка баштина и књижевно вече Матије Бећковића. У наредном периоду планирани су нови конкурси за израду савремених ћириличких фонтова, гостујуће изложбе, научни скупови и нове публикације.
– Желимо да Музеј ћирилице постане место окупљања водећих стручњака, али и простор у којем ће млади откривати лепоту српског писма. Пред нама су бројне изложбе, радионице и нови пројекти који ће додатно оснажити нашу мисију, наглашава Милановић.
Позив свима да открију причу о српском писму
На крају разговора, Александар Милановић позива све који још нису посетили музеј да приликом доласка у Бајину Башту обавезно обиђу и манастир Рачу, јер та два места представљају јединствену целину у причи о развоју српске писмености.
– После посете Музеју ћирилице о српском писму знаћете много више, али ћете га и више волети. Управо је то наш најважнији циљ – да ћирилицу приближимо свим генерацијама и подстакнемо их да је чувају као драгоцени део нашег културног и националног наслеђа, поручио је Милановић.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла