Србија и Република Српска, синоћ су у Мркоњић Граду, заједнички обележили Дан сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“.
Свим присутним гарађанима који су дошли одати почаст за своје синове, браћу, сестре, пријатеље, кумове, који су страдали од усташке руке обратили су се Патријар српски Порфирије, Милан Кнежевић, лидер ДНП из Црне Горе, Милорад Додик први човек СНСД-а, као и председник Србије, Александар Вучић.
Његов говор и речи остаће дубоко урезане у мислима свих нас.
У наставки текста прочитајте шта је све председник изговорио током обраћања на обележавању сећања на један од најцрњих периода у српској историји:
– Невенка Добрић је 9 месеци носила свог Синишу, родила га је, дојила га је, одгајала га је, учила и васпитавала. И оне анђеоске очи које смо могли да гледамо пре неколико минута зликовци су угасили. И никада нису никоме рекли за Синише очи, никада никоме нису рекли за сузу и тугу мајке. Никада их није било брига, славили су то као велику победу. Очекивали су и надали се, да ми Срби, што нисмо једном учинили у историји, би требало да се сагласимо са њима и заборавимо злочине, да заборавимо те дивне очи дванаестогодишњег Синише. Или Даринкиног шестогодишњег унука Јовице, који је убијен у Петровачкој цести. Или нешто старије Мирјане Дубајић, или Стеље, Ковачевиће, Дубајиће, Вуковиће…
Убијали су нам људе, не по први пут, и ма колико људи да нам убијају, и ма колико жртава да имамо, увек смо ми криви. Протерају нам 250.000 људи, бруталном кампањом, куповином и агентурним деловањем и у Србији и у Српској и у Црној Гори, свуда и на сваки начин. Покушали су да нас убеде да смо ми за то криви, ми Срби смо одговорни, не они који су их побили и протерали, него баш ми, и многи од нас су то прихватали, и многи од нас су у погрому над истином учествовали. Од лажних прича како је договорено све, од лажних прича и разних теорија завере, у којима увек морате да пронађете кривца у Београду, уместо да га тражите у зликовцима који су намерно угасили Синишине очи. То је наша судбина била после Првог светског рата, 29 посто од укупног становништва Србија је изгубила у Првом светском рату. Помогла да они који су били на страни окупатора пређу на победничку страну. И Хрватима и Словенцима. Никада ни хвала нису рекли, већ је то за њих била окупација. У Другом светском рату убијали су нас немилице, нетремице, са невероватном бескрупулозношћу и невероватном бестијалношћу, онако како ни немачки нацисти нису радили непријатељима. Заборавило се и нисмо могли ни у једном уџбенику да прочитамо, да од свих великих градова бивше Југославије, ниједан није бомбардован од почетка, само један наш Београд. У Загребу су нацистичке тенкове цвећем дочекивали, све је заборављено и нико о томе није смео да говори. Родила се нова поколења и нова генерација Срба која их се више не плаши, која се не стиди да каже истину, генерација људи који се не плаше да претрпе највеће кампање лажи, неистина, али које неће да забораве анђеоске очи Синише Добрића да би добили аплауз у Загребу, Сарајеву, Подгорици.
Обраћам вам се последњи пут као председник Србије, али желим да вам важне ствари да изговорим.
У претходних 12 година смо много тога изменили, од ћутања о страдању Срба, до тога да нам је било најважније да се допаднемо некима тиме што бисмо говорили да кад устанемо у пола 11 слушамо Северину, за нас је било важније да слушамо и глуво Гламачко коло и крајишку песму и да не заборавимо страдање нашег крајишког народа и у Лици и у Банији и у Кордуну, Далмацији и свуда и на свим местима и тиме се и данас поносимо.
Успели смо да се супротставимо наративу који је већ постојао ”немојте да се замерате”. Као што су нам после Другог светског рата говорили да не причамо о Јасеновцу.
Мени су забранили да одем у Јасеновац, знају да је моја породица жртва усташког терора, баш их је било брига, знао сам да су бескрупулозни и да њиховој бестијалности краја нема, али нисам се надао да ће у тишини да прође у Европи, свету и да се сви праве блесави и ћуте на то. Замислите председник, потомак жртава, не сме да посети најстрашнији концентрациони камп из Другог светског рата. И сви ћуте, демократске, европске вредности… Нисам ту у питању ја, ту је у питању истина о Јасеновцу.
Свако мало, узео сам статистику, у последњих 40 дана, имате стотину текстова у медијима у Загребу, има симболике, о томе како је Јасеновац мит, како је то измишљотина, како су бројеви претерани, а како уствари таквих злочина није ни било јер је то био само радни камп. И није све почело Олујом. Не заборавите они оптужују Србију, да су Срби агресори, па нису Срби растакали Југославију, то је била једина међународна призната творевина, СФРЈ, ви сте кренули у рушење међународног субјекта, ви сте изазвали сукобе, а Срби су само хтели да сачувају државу и остану на огњиштима. И ништа више од тога. Баш вас брига што лажете свакога дана, мислите да можете довека. Мислите да нико не сме да вам одговори, и подсети на то каква је права истина.
Јесте ли некада видели било кога из Загреба да је положио цвет на било који споменик српских жртава. Они се нама ругају носећи на Јасеновачки цвет венце са хрватском заставом, ругају нам се, нису тамо страдали Хрвати, да било је изузетака, тамо су страдали Срби пре свега, па Јевреји и Роми. Кад је почео сукоб у Хрватској прво су нам очистили градове, урбане средине, побили људе од Загреба, Ријеке, Задра, Осијека, сви су имали своју кристалну ноћ, почистили градове од стварне и праве српске елите. Држали нам придике како је Медаковић зликовац и злочинац. Усвојили своју квази елиту, баш као што су урадили у Другом светском рату када су имали Саву Бесаровића, генерала Узелца и многе друге на својој страну, Србе зликовце који су зарад сопствених привилегија били на усташкој страни. А онда су наш прост, дивни крајишки народ, слободољубиви народ који је увек бранио своју крсну славу, своју српску цркву, своје име и презиме, онај најхрабрији део нас, напали са свих страна са све америчком и европском логистичком, економском и свом могућом подршком и убеђивали нас како су наши људи, како је наш Добрић Синиша кукавица па отишао на трактору, а они велики јунаци.
Цео крај против малог крајишког народа, а Србија слаба, и пошто говорим последњи пут као председник Републике извините Невенка, у име свих Срба што је Србија била слаба, што вас је крила и ћутала, што вам није дала да дођете у Београд, што вас је склањала са аутопутева. Опростите нам, а ми себи нећемо опростити ваше сузе и очи Синише Добрића.
Рекао сам, први пут када смо на Рачи држали комеморативно сећање на трагедију која је задесила наш народ, гледали сте ме и мислили сте ”овај прича политичке приче, прича нешто што народ воли да чује”, ја никада не причам оно што народ воли да чује, а чућете и за неколико тренутака зашто сам вам ово рекао. Никада то нисам радио и увек сам се трудио да говорим истину и да тежим путем остварујемо циљеве. Не заборавите, тада сам вам рекао – док сам неко у Србији и док се питам у Србији, а знао сам шта нам предстоји, како морамо економски и политички да оснажимо Србију, војно да је оснажимо, јер би нас прегазили до сада и Србију и Српску. Тада сам вам рекао да никада више нећемо дозволити, а знам да то говоримо у веома тешком, озбиљном тренутку, као озбиљан човек, човек који је најдуже на власти у Србији, демократски изабран, гарантујем вам да више нигде ни у Републици Српској ни у било ком делу Србије неће бити Олује, погрома и страдања српског народа. Србија је довољно снажна, сачуваће и заштитиће свој народ и нећемо чекати и склањати се да оставимо свој народ на цедилу.
Није замерити Србији у том тренутку, Србија је била економски разбијена, политички слаба. И да вас подсетим, нисмо били ни довољно пристојни, ни довољно дисциплинова да водимо рачуна о себи, руководство Србије је уводило санкције и блокаде за руководство Српске, руководство Српске је, нажалост, политички одговарало на то, кренуле су увреде с једне и друге стране и уместо као браћа и сестре, као исти род, да будемо на истој страни, неретко смо били, супростављени једни другима, а наши непријатељи су само то чекали. И прву прилику коју су дочекали, искористили су да нам нападну и униште и српску Крајину и да у потпуности униште Републику Српску. Што, јел су презали од републчких граница, тада већ државних граница, јел им сметало да уђу овде у Мркоњић где је увек било неколико Хрвата и не више од тога? Јел им сметало да спале сваку кућу? Јел им сметало да убију сваког на ког су наишли, који је дисао, мрдао и имао очи Синише Добрића? Није им сметало, никакав проблем са тим нису имали. Јел их неко осудио у свету, јел им неко рекао да су погазили међународно-јавно правне норме? Није им нико ништа рекао и све су то урадили.
Јесте ли ви по ко зна који пут, чули чувену Туђманову реченицу са Бриона да Срби „практично нестану“. То нам је говорио Павелић и Лубурић и сви су то желели и много сте Срба протерали и побили, али ево нас опет у Мркоњић Граду, који сте спалили, диже се српски народ, долазе нова поколења и никад вам нећемо дозволити да нас газите!
Нема каквим се триковима нису служили. Колико пута смо изговорили синтагму хрватски Србин, косовски Србин, а никад нисте изговорили српски Хрват, никад нисте то чули јер ми нисмо преваранти. Никада нису могли да поднесу Србе, користили су присвојне придеве. Нисмо ми ни хрватски ни босански ни србијански, ми смо само Срби, немојте да нас делите, немојте да нам измишљате имена да не бисмо ми вама почели да измишљамо имена.
Кад кажу у Сарајеву Србијанац, ја нисам Србијанац иако сам рођен у Београду и Србији. Не зову ни Угљанина Србијанац, има да нас зовете Срби, да нас поштујете, јер ми истом роду припадамо и нема никакве разлике из Срба из Пирота, Никшића, Косовске Митровице. Не будете ли променили понашање, ми ћемо да променимо понашање па ћете да видите како изгледа кад вам будемо надевали имена и надимке.
Вечерас ћу као најискуснији председник Србије да укажем на вирове које желим да избегнете. Мир је увек добар за све. Најбрже растемо. Време и мир раде за нас.
Указаћу вам на опасности, за нас у овом тренутку, за нас је очување мира и стабилности тренутно најважније и ради за нас. Брже напредујемо од осталих, брже растемо индустријски, у сваком смислу, чак у војном смислу, време и мир раде за нас.
Ми смо најстрадалнији народ у 20. веку.
Јесте ли приметили у 14 година да се никада није догодило да неко из Српске каже нешто Србији и обрнуто. Јесмо се споречкали, али никад
Хвала вам, светости, што чувате српску цркву. И у цркви смо имали идеје које су опасне, полицентричним идејама. У конфедерализовању српске цркве, чули сте од истакнутих српских националиста, и идеја о полицентричном српству, то је смрт српског народа, то је смрт српске цркве. Кад су почели да праве православну цркву у Хрватској, Црној Гори, осетили су на време о чему се ради. Да су то успели, не би нам била СПЦ иста као сад. Она је иста на сваком другом месту. Морамо да знамо шта су нам интереси.
Имамо Србе који су радили против виталних српских интереса. Једна група је отворено против свега српског. Увек су радили против. Опаснији су они други који нам држе придике о полицентричном српству, где ћете Подгорицу да супротстављате Београду и Бањалуци, то вам је полицентрично српство, то вам је растакање и разарање Републике Српске. Нећемо вам дати и победићемо ваше опаке идеје. А ко се појављује, салонски националисти. Презиру народ, кажу Вучић издајник није заратио са Приштином.
Први дан одрицања од континуитета од Југославије и СЦГ, други дан пуштање на слободу албанских терориста, 3. дан растакање заједничке заједничке државе да би се створили услови за растакање СЦГ. Погром Срба на Косову, економија Србије се распада, 500.000 људи без посла, проглашавају независност Косова.
Сви ћуте кажу немојте то да за време избора, то су нам урадили велики родољуби, јесу ли нешто урадили за Републику Српску? И ћутиш као председник јер мораш да гледаш у будућност. Нећу да ћутим, хоћу да упозорим српски народ ако се исто будемо понашали и на исте преваре наседали!
У ЦГ живи процентуално више Срба него у БиХ. Да ли је БиХ признала Косово? Није, јер није дала РС и Бањалука. Да ли је признала Црна Гора? Јесте, прва, још 2008. Да ли је БиХ члан НАТО? Није зато што РС не да, јер следи Србију“.
Четири пута су у ЦГ изгласали декларације да смо геноцидни народ! Хрватска није 4 пута, колико је ЦГ. Молио сам их пре неку годину, долазили у Београд, договорили се мислио сам. Молим вас, знамо ви да нећете да мењате политику, разумемо вас, остаће Косово признато, све ми то схватамо. Али не морате да идете на Олују да обележавате са Хрватима, бар то покажите да поштујете српске жртве, овог дечака ког су са 12 метака зликовци убили.
Кажу: „Да, да, водићемо рачуна“. И ево како воде рачуна и баш их брига. Похвалиће их сутра неко и отвориће им још неки кластер, шта год да је у питању. Хоћу да се захвалим вама у Српској јер сте увек били уз Србију, и могли су да притискају Српску колико хоће, никад нас нисте оставили на цедилу. И ми имамо обавезу вас никад да не оставимо на цедилу.
Хоћу да вам се захвалим шта је Српска све учинила за Србију, говорим последњи пут као председник Србије. Хвала свима који сте били уз српски народ. Да вам се наклоним и кажем хвала Републици Српској и ви не верујете колико вас волим и колико народ у Србији воли Републику Српску.
Драга Невенка, нисам могао да зауставим сузе, можда сам слаб мушкарац, када сам гледао очи вашег сина. Али вам гарантујем једно, докле год будем у могућности, борићу се за снажење Србије, никада нећемо дозволити да умре сећање на Синишу.
Молим вас, није све што је лепо упаковано, добро за наш народ, извините за све моје грешке. Бесплатан сир је само у мишоловци. Ми смо један, јединствени народ. Морамо да се боримо против свих трикова и лажи, немам проблем да добар део терета прихватим на своја леђа, ја сам најсрећнији кад ме нападају, јер се присетим речи владике Сергија. Мора да је добро нешто урадио председник, кад га толико нападају.
Хвала што не заборављате крајишке жртве, извините јунаци српства што нисмо били довољно јаки, извините јунаци српства, што смо крили вас и ту срамоту са свог образа нећемо моћи да обришемо. Али ћемо гледати у будућности да себе променимо и да никада не дозволимо да нам страдају деца попут Синише Добрића. То је наша заклетва и обећање. Олује против српског народа и погрома српског народа неће никад бити ма ко год био на другој страни. Нека живи Република Српска, живела Србија!