Aналитичар и уредник платформе Пољопривредне новости, агроном Милош Стојановић, каже да се заменски производи за месо и даље углавном праве од биљака и да је производња меса у лабораторијама на дугом штапу. Сматра да „вештачко месо“ домаћи пољопривредници као ни потрошачи неће олако прихватити, рекао је Стојановић.
Једна од највећих светских прехрамбених компанија отворила је у Србији фабрику за оброке на биљној бази који ће се извозити у Европску унију. Поставља се питање да ли је веганска храна – храна будућности, колико је вредан тај сектор и да ли ће његов раст утицати на даљи пад сточарства.
Производња веганске хране на биљној бази је добра прилика за Србију, али од сточарства се не сме одустајати.
Милош Стојановић, агроном, аналитичар и уредник платформе Пољопривредне новости, рекао је за РТС да je производња веганских, заменских оброка за месо на бази соје добра шанса за Србију, а чињеница да се овде не гаји ГМО, могла би да отвори врата и за друге инвеститоре који желе да се баве производњом здраве хране која је на цени у свету.
„Мислим да треба да истрајемо у тој одлуци да не производимо ГМО. Треба да се декларишемо као земља која производи здраву храну у контролисаним условима. Мислим да то знају да препознају и велике компаније и инвеститори и потрошачи који се на крају питају шта ће конзумирати“, истакао је Стојановић.
Наводи да тржиште веганске хране расте и да ће до 2028. године вредети 90 милијарди евра. Истиче да се заменски производи за месо и даље углавном праве од биљака, а да је производња меса у лабораторијама на дугом штапу.
Сматра да „вештачко месо“ домаћи пољопривредници као ни потрошачи неће олако прихватити. Каже да чак и компаније које се тиме баве у Америци бележе пад производње и зараде, као и да је све мање стартапова у тој производњи.
Крава је лажно оптужена да је загађивач, ЕУ попушта
Иако је тржиште веганске хране у расту, Стојановић истиче да пољопривредна земља попут Србије мора да сачува сточарство јер оно генерише раст свих других грана производње и чува плодност земљишта.
„Фарме нису генератор климатских промена и мислим да је то изазвало велику нелагоду међу пољопривредницима Европске уније. Чак имамо протесте 11 земаља и већ су и европски званичници полако кренули да попуштају пред њиховим захтевима, односно да одустају од планираног смањења субвенција и те транзиције коју планирају, да смање утицај ЦО2. Имамо чак и неке званичнике као, рецимо, гувернера Централне банке Белгије који се изузетно томе противи“, подсетио је Стојановић.
АУТОР:МАРИЈА МИЛАДИНОВИЋ ЛИСОВ
