БГ, НС или НИ тешко да ће некога збунити, али да ли бисте из прве погодили одакле долазе аутомобили са ознакама ИЦ, УЕ, СА или СТ? Србија има 81 регистарских подручја, а међу њиховим ознакама има и оних чије значење није тако лако погодити.
Довољно је да на путу угледамо БГ, НС, КГ или НИ и готово истог тренутка знамо одакле возило долази. Међутим, међу регистарским ознакама у Србији постоје и оне због којих се многи макар на тренутак запитају који се град или општина крију иза два слова.
Према списку регистарских подручја који је саставни део Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила, на територији Србије утврђено је 81 регистарских подручја. Свако од њих има своју ознаку, а једно регистарско подручје не мора да обухвата само град по којем носи назив, већ може обухватити и више околних општина.
Тако, на пример, регистарско подручје Београд носи ознаку БГ и обухвата свих 17 градских општина, док ознака БО припада регистарском подручју Бор и обухвата Бор и Мајданпек. Ознака ВА не односи се само на Ваљево, већ и на Лајковац, Љиг, Мионицу и Осечину.
Да ли знате шта значи ИЦ?
Једна од ознака која на први поглед може да збуни јесте ИЦ. Иако би се по називу града можда очекивала друга комбинација, ИЦ је званична регистарска ознака Ивањице.
Ни УЕ многима на први поглед не асоцира на град којем припада – реч је о Ужицу. Ужичко регистарско подручје притом обухвата и Ариље, Косјерић и Чајетину.
Међу занимљивијим комбинацијама су и:
СЕ – Сента, а исто регистарско подручје обухвата и Аду;
СТ – Стара Пазова;
ВС – Врбас;
ПН – Параћин;
СЦ – Сурдулица;
ТС – Трстеник;
АЦ – Александровац;
БЋ – Богатић;
БЧ – Бечеј;
ЋУ – Ћуприја;
УЕ – Ужице;
ИЦ – Ивањица
КЦ – Коцељева
Занимљив је и пример Краљева. Његова ознака није КР, већ КВ, док је Крагујевац добио КГ, Крушевац КШ, а Књажевац КЖ. Пожаревац носи ознаку ПО, док је Пожега ПЖ.
Како се одређују регистарске ознаке?
За разлику од онога што би се могло претпоставити, важећи Правилник не прописује формулу по којој се узимају, на пример, обавезно прво и друго слово назива града.
Уместо тога, у Прилогу 1 Правилника појединачно је утврђена ознака за свако регистарско подручје. Ознаке су двословне и углавном су изведене тако да упућују на назив подручја, али то не значи да представљају његова прва два слова.
Због тога Београд има логично БГ, Нови Сад НС и Нови Пазар НП, али се код других места користе карактеристична слова из назива: Стара Пазова је СТ, Параћин ПН, Ивањица ИЦ, Ужице УЕ, Трстеник ТС, а Врбас ВС.
На самој регистарској таблици ознака регистарског подручја исписује се латиничним писмом, а испод грба налази се и њена ћирилична верзија. Иза ње долази регистарска ознака конкретног возила, састављена од цифара и два словна знака. Према Правилнику, у том делу таблице користе се слова латиничног писма српског језика, осим Ч, Ћ, Ш, Ж и Ђ, уз латинично слово X.
Посебно правило важи за такси возила – њихова регистарска ознака на последње две позиције садржи слова ТX.
Тако два слова на почетку таблице могу да открију много више од самог града – она показују регистарско подручје у којем је возило регистровано, а оно у појединим случајевима обухвата неколико градова и општина.
Извор: Мондо