Српска православна црква и верници славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под именом Петровдан. Петровдан се у традицији словенских народа сматра преломним датумом и знак је да се приближава јесен.
Обичаји код Срба налажу да се на Петровдан ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Некада је народ ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.
Код Срба постоји и обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење. Обичај је и да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“.
Такође, девојке на тај дан гатају да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Удаваче које су на Ивањдан, 7. јула, стављале у лонац мало земље и посејале неколико зрна пшенице, на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.
ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК
Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника, а свете апостоле истовремено славе све православне цркве које поштују јулијански календар.
Празник Светих апостола Петра и Павла, установљен је као помен на страдање апостола у Риму 67. године нове ере (према неким изворима 69. године).
Свети апостол Петар (рођен као Симон) био је један од дванаесторице апостола и помиње се као један од најоданијих Христових следбеника.
Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства.
У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда). Петар на грчком значи „камен“.
„Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи“, каже Јеванђеље по Матеју.
Свети апостол Петар сматра се писцем две посланице у цркви познате као – Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.
Свети апостол Павле родом је из Тарса и прво је био фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана.
Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ у тзв. седамдесет других апостола.
Предање каже да је око десет година био млађи од Христа са којим се никада није срео, али да је у њега поверовао и постао један од највећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве.
„Господ му се јавио… и чудесно га преобратио у веру Хришћанску“, записао је у „Прологу“ епископ Велимировић.
Када је кренуо у Дамаск, на путу је севнула муња и зачуо се глас с неба: „Савле, Савле, зашто ме прогониш“, након чега је ослепео.
Павле је три дана био слеп, али му се вид вратио после крштења.
Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.
Светог апостола Павла, такође, је убио цар Нерон, али с обзиром да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар.
На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.
Слава пекара и рибара
Код Срба Петровдан је слава пекара и рибара. Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица, али и места.
Извор:mondo.rs/foto:wikipedia