Покров Пресвете Богородице је хришћански црквени празник када црква прославља Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанскога рода. Празник се по јулијанском календару слави 1. октобра, а тренутно се тај 1. октобар поклапа са 14. октобром у грегоријанском, новом календару.
Конкретан догађај који се тога дана спомиње и празнује десио се према хришћанском вјеровању 1. октобра 911. године у време цара Лава Мудрога (или Филозофа). Служено је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. Према хришћанском вјеровању, у четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање показао је руком Епифанију блаженом, и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!“.
Празник се раније славио код Руса, а код Срба почиње да се слави крајем 17. и почетком 18. вијека, захваљујући руским богослужбеним књигама, које тада стижу у већем броју међу православне Србе. Служба празника је вјероватно установљена код Руса. У грчким црквама и грчким богослужбеним књигама се овај празник не помиње, али је мисао о том догађају постојала код Грка. У Русији већ од 12. вијека постоје многи храмови посвећени овом празнику. У српским мјесецословима из 15. и 16. вијека се овај празник не спомиње. Тако се у црквеном календару из времена Ђурђа[1] Црнојевића (1494. године), под 1. октобром слави спомен апостола Ананије и Романа пјевца, али не и Покрова Богородице.[2] Овај празник, за разлику од осталих празника посвећених Богородици, нема ни претпразништво ни попразништво (од Христових празника такав је празник Обрезање).[3] Грчке цркве 1. октобра не славе Покров Пресвете Богородице, него, поред осталих светаца славе чудотворну икону Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος),[4] која се налази у манастиру Дохијару.
Извор: Википедија
