Рибљи штапићи један су од оних производа које готово сви знамо од детињства. Брзи су, једноставни, јефтини и некако увек исти – без обзира на произвођача.
Управо зато ретко се питамо шта су заправо, од чега се праве и какву рибу у њима уопште једемо.
Супротно ономе што сугеришу облик и амбалажа, већина рибљих штапића није направљена од целог филета рибе, него од тзв. рибље масе. Реч је о уситњеној риби која се меље, меша и обликује у препознатљиве правоугаоне облике, а затим панира и замрзава. Та маса може садржавати и воду, скроб, биљна уља, стабилизаторе и зачине – у зависности од произвођача и цене.
Риба која се најчешће користи је аљаски бакалар, ређе ослић, јер су неутралног укуса, релативно јефтине и лако се обрађују. Аљаски бакалар је бела морска риба која се у великим количинама лови у северном Пацифику и врло је честа у индустријској преради. Сама по себи није лоша ни неквалитетна, али у рибљим штапићима ретко кад долази у свом „природном“ облику, пише Индеx.хр.
На декларацијама често пише постотак рибе – он се обично креће између 50 и 65 одсто, а остатак чине пох и додаци. Што је удео рибе већи, то је производ ближи ономе што бисмо интуитивно очекивали под рибљим штапићима.
Ако вам се чини да су рибљи штапићи готово увек исти, без обзира на марку, не грешите. Уситњавање рибе брише разлике у текстури и укусу, а панирање и зачини додатно изједначавају утисак. Управо зато ретко кад ћете у њима препознати конкретну врсту рибе – све се своди на благи „рибљи“ укус и хрскаву корицу.
Постоје, наравно, и скупље верзије које се праве од правих комада филета, а не од млевене масе. Такви штапићи имају видљиву структуру рибе, влакна и не распадају се у једноличну смесу. Међутим, они су по правилу скупљи и јасно означени као „филетни“.
Дакле, рибљи штапићи нису нужно лоша храна, али нису ни оно што многи мисле да јесу. Реч је о индустријски прерађеном производу у ком је риба само део приче – а ако желите знате какву рибу заправо једете, декларација је једино место где ћете добити одговор.
021
