Иза чувеног Моста љубави у Врњачкој Бањи крије се потресна прича о учитељици Нади и официру Рељи, чију је љубав прекинуо Први светски рат, а управо та прича инспирисала је Десанку Максимовић да напише песму „Молитва за љубав“.
У срцу Врњачке Бање налази се Мост љубави, место које данас посећују заљубљени парови из целе Србије, остављајући катанце са својим именима као симбол вечне љубави. Ипак, мало ко зна да иза ове традиције стоји једна од најтужнијих љубавних прича из времена пред Први светски рат.
Према легенди, млада учитељица Нада и српски официр Реља били су један од најлепших парова у тадашњој Врњачкој Бањи. Њихова љубав била је позната међу мештанима, а причало се да су једно другом обећали вечну верност.
Рат раставио Наду и Рељу
Међутим, почетак Првог светског рата променио је њихове животе. Реља је као српски официр отишао на ратиште у Грчку, где се заљубио у другу жену и раскинуо веридбу са Надом.
Сломљена тугом, Нада је, према предању, из дана у дан све више копнела и умрла веома млада.
Њена трагична судбина дубоко је погодила девојке из Врњачке Бање, које су почеле да на катанцима исписују своја и имена својих вољених, везују их за ограду моста на ком су се Нада и Реља састајали, а кључеве бацају у реку.
Тако је настао обичај „везивања љубави“, који је касније постао познат широм Србије.
Десанка Максимовић оживела заборављену причу
Временом је легенда готово пала у заборав, све док књижевница Десанка Максимовић током једне посете Врњачкој Бањи није чула причу од мештана.
Инспирисана судбином Наде и Реље, написала је једну од својих најпознатијих љубавних песама – „Молитва за љубав“.
Песма говори о пролазности љубави, страху од заборава и покушају да се сачувају емоције које време неумољиво брише.
Мост љубави данас је симбол вечне верности
Данас је Мост љубави једна од најпознатијих туристичких атракција Врњачке Бање. Заљубљени парови и даље долазе да оставе катанце као симбол своје љубави, настављајући традицију насталу из једне велике трагедије, наводи се на сајту Туристичке организације овог града.
Извор: МОНДО