Извршни одбор Народне банке Србије повећао је референтну каматну стопу за 50 базних поена, односно 0,5 одсто на 4,5 одсто.
Исто толико повећане су и стопе на депозитне олакшице – на 3,5 одсто, као и на кредитне олакшице – на 5,5 одсто.
Како с наводи у саопштењу НБС трошковни притисци и раст инфлације, пре свега услед раста увозних цена, утицали су на одлуку ИО Народне банке Србије да даље повећа референтну каматну стопу и тиме пооштри домаће монетарне услове.
„Доношењем овакве одлуке, Народна банка Србије утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције.
Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено осмо узастопно повећање, закључно с којим је од априла ове године повећана за укупно 350 базних поена (3,5 процентна поена). Преношење ефеката заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе.
Истовремено, Народна банка Србије ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру“, стоји у саопштењу НБС.
Они напомињу да се инфлација се у зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, налази на највишем нивоу од њеног оснивања и њен повратак у границе циља не очекује се пре краја 2024. године.
„Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци, док је базна инфлација (8,6 одсто међугодишње у септембру), која је такође расла претходних месеци под утицајем више увозне инфлације, и даље на знатно нижем нивоу од укупне инфлације (14 одсто међугодишње у септембру).
Томе доприноси очувана релативна стабилност девизног курса и у овим изузетно неизвесним међународним околностима. Према новембарској средњорочној пројекцији укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста“, оцењују у централној банци.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. децембра.
Повећање референтне каматне стопе се преноси и на остале каматне стопе на тржишту, па то значи даље поскупљење кредита и за привреду и за становништво.
Док на каматне стопе кредита индексиране у еврима утиче превасходно политика Европске вентралне банке која такође подиже каматну стопу, на динарске кредите утиче кретање референтне каматне стопе Народне банке Србије.
Данас
