Парастосом трагично настрадалим радницима и цивилима и полагањем венаца на споменик жртвама у Народном музеју Ужице обележена је 83. годишњица погибије радника и цивила у експлозији у Фабрици оружја и муниције 1941. године. Присутнима се у име града Ужица обратио Рајко Радосављевић заменик градоначелнице, истакавши да је та трагедија једна од највећих у историји града.
“Трагедија која се овде догодила пре 83 године, за нас у граду Ужицу једна је од највећих, јер животе је у једном дану изгубило 120 људи, читава смена радника Фабрике оружја и муниције и цивила који су се од бомбардовања сакрили у фабричким тунелима. Њихову жртву не смемо заборавити никада и задатак сваког од нас је да настави традицију сећања и поштовања. У обавези смо генерацијама које долазе оставимо свест о томе колика је жртва овде страдалих, али и свих осталих страдалих у ратовима за ослобођење и слободу у којој уживамо. То је наша прошлост коју морамо памтити зарад садашњости и будућности”, поручио је Радосављевић.
Ослобођењем Ужица 24. септембра 1941. године, под контолом партизанских војних власти почела је са радом Партизанска фабрика оружја и муниције, једина у поробљеном делу Европе која је производила оружје против фашистичког окупатора. Радници у фабрици су били свесни важности снабдевања партизана оружјем и муницијом и знали су да је од њих зависило колико ће се покрет отпора омасовити. Сходно наређењу Врховног штаба НОПОЈ, у подземним просторијама изграђеним пре избијања Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије, усељена је фабрика оружја и муниције, тачније њено муницијско одељење и алатница, док је леви део тунела постао цивилно склониште намењено грађанима који су ту тражили заклон од напада немачких авиона. Даноноћним радом у три смене у фабрици оружја и муниције радници су произвели 2.700.000 пушчаних метака, 90.000 метака за пиштољ, 21.040 пушака, 30.000 ручних бомби и 2.000 нагазних мина. Такође је извршен ремонт на око 20.000 панцирних топовских граната, поправљено око 4.500 пушака, 200 тешких митраљеза, 300 пушкомитраљеза, неколико топова и тенкова и већа количина другог оружја.
Дана 22. новембра 1941. године око 15 часова у попречном делу тунела где су били смештени материјал и фабрички производи, дошло је до експлозије која се ланчано проширила и на фабрику оружја и на склониште. Погинула је цела смена радника у фабрици оружја и цивили који су се налазили у склоништу.
Венце и цвеће су поред делегација града Ужица и Градске општине Севојно положиле делегације СУБНОР-а, Првог партизана, Удружења војних пензионера, Удружења потомака ратника Мајор Коста Тодоровић, Друштва историчара Ужица као и родбина и пријатељи настрадалих.
Град Ужице