Трећи конкурс за финансијску и менторску подршку стартап тимовима (у оснивању), предузетницима, микро, малим и средњим предузећима у Србији, Стартек, отворен је јуче у подне, а пријаве се могу предати до 3. маја.
Србији, Стартек, отворен је јуче у подне, а пријаве се могу предати до 3. маја.
Бесповратна средства у висини од 15.000 до 100.000 долара, зависно од категорије Стартапа обезбеђује компанија „Филип Морис“, а програм спроводи НАЛЕД у сарадњи са Владом Србије уз подршку организације ЕНЕЦА.
„У протекла два циклуса Стартек имамо значајне резултате, и кроз њих је подржано 57 иновативних бизниса – од чак 430 апликација што је и за пројекат ове врсте импозантно“, рекла је сениор менаџерка корпоративних послова Филип Мориса Драгана Вујко.
Она је додала да су 30 одсто пријављених чинили почетници, а порука коју често од њих чују је да је лепо имати идеју и развијати је самостално, али да је потребна храброст да се упусте у комерцијализацију и даљи развој идеје када су потребна средства.
Вујко је оценила да је направљен велики помак у Србији у области иновација, и да су као компанија још пре неколико година препознали да су приоритети Владе Србије комплементарни са приоритетима компаније када је реч о трансформацији економије из традиционалне у економију базирану на научним истраживањима, знању и иновацијама.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић рекао је да се идеја, концепт и визија дигитализације која је постављена 2017. једним стубом ослања на науку и иновације, као и спремност Србије и привреде да се трансформише у том смеру.
„Влада је урадила доста тога да омогући инфраструктуру и рад стартапова. У овом тренутку имамо четири научно-технолошка (НТ) парка и капацитети су нам попуњени те крећемо у проширење. У овом тренутку се раде пројекти за проширење НТ парка у Београду, Чачку и Нишу. Такође, спреман је пројекат НТ у Крушевцу, а ових дана спремамо посебан пројекат Иновационог дистрикта у Крагујевца, у чијем комплексу ће бити и будући НТ парк у Крагујевцу“, рекао је Јовановић.
Он је истакао да је ИКТ сектор Србије прошле године остварио извоз од 2,7 милијарди, што је, како је навео, седам пута више него извоз ИКТ сектора пре 10 година, а да је суфицит у том извозу две милијарде и по томе је ИКТ сектор постао најјача, најбоља извозна грана у Србији.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић рекла је да је Центар прошле године основан са идејом да се помогне и Влади да дефинише и унапреди јавне политике, законе и прописе тако да помогне овој иновативној заједници.
„Центар је ту да у специфичним областима као што је биотехнологија и употреба вештачке интелигенције у здравству помогне, да се ове нове политике на прави начин дефинишу и на тај начин обезбедимо да иноватори могу овде, не само да покрену своју иновацију, већ да та нова технолошка решења могу да се користе у Србији“, рекла је Бојовић.
Она је нагласила да је важан рад на повезивању науке и привреде, као и технолошки трансфер.
„Осим прописа и унапређења услова Центар се бави и повезивањем, умрежавањем и излагањем страним тржиштима. Посебно би ми било драго да у наредном периоду урадимо направимо заједнички пројекат – да осим биотехнологије и остале гране изложимо светској мрежи економског форума, свим светским компанијама и Владама света“, нагласила је Бојовић.
Директор за предузетништво и инвестиције НАЛЕД Душан Васиљевић је представио услове и критеријуме овог конкурса и најавио Стартек инфо караван који ће се у Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Новом Пазару, Параћину, Крагујевцу и другим градовима реализовати од друге половине марта и током априла, а који ће служити заинтересованим кандидатима да се информишу о потребној документацији, њеној припреми и као подршка у изради пријава.
Он је нагласио да се они којима је потребна подршка у изради бизнис плана пријаве до 3. априла како би имали довољно времена да га израде до краја конкурса.
Васиљевић је рекао да ће током јуна, јула и августа бити обављена теренска евалуација и посете, а у септембру или октобру следи финале самог конкурса, а завршни догађај и одлука о додели грантова планирани су за октобар.
Међу најважнијим елементима у процесу селекције, додао је он, је потенцијал за освајање извозних тржишта, нова радна места, везу између привреде и научно-истраживачких установа, као и могућност да обезбеде средства из других извора.
Такође, у процесу селекције водиће се рачуна и о утицају пројекта на животну средину, као и његове друштвене ефекте.
Извор: Тањуг
