Промена климе, нижа откупна цена меда, велики број фалсификата на тржишту. Све су то проблеми с којима се пчелари боре. Неки успевају да се одрже, али многи одустају од производње. Па је и на Сајму меда у Београду, сваке године све мање излагача.
Промена климе, нижа откупна цена меда, велики број фалсификата на тржишту. Све су то проблеми с којима се пчелари боре. Неки успевају да се одрже, али многи одустају од производње. Па је и на Сајму меда у Београду, сваке године све мање излагача.
„Нећете веровати да су ови који раде фалсификате као чаробњаци, преваре професоре који се више од 30 година баве пчеларством и медом као што сам ја. Ја сам једном приликом у иностранству имао прилике да ме човек пита који је то мед, ја сам рекао који је, а он каже, професоре, то је чист фалсификат“, рекао је председник Српског друштва за тестирање квалитета меда проф. др Слађан Рашић.
Пчелари се жале на ниску откупну цену
Пре пет година за килограм меда откупна цена је била седам евра, сада три. И ту су опет у предности произвођачи фалсификата.
„Користе се разне меласе или бомбон сирупи и шта ја знам шта све користе, неке производе који у набавци коштају 50 до 100 динара, а овамо изађу на тржиште са 400 до 500 динара и онда ми никада не можемо да будемо конкурентни“, објаснио је пчелар из Власотинца Зоран Крстић.
Пчелари кажу да тегла природног меда не сме да кошта мање од хиљаду динара. У противном, производња се не исплати.
„Познајемо много пчелара, посебно мој отац који је доста пчелара опчеларио, али нажалост велики број њих је после неколико година одустао јер је тешко наћи своју рачуницу у свему томе“, рекао је пчелар са Соколских планина Ђорђе Радовановић.
Како наћи прави мед
Потрошачи се питају како пронаћи прави мед, кад фалсификатори могу да преваре и стручњаке. Решење је у традицији и поверењу. Милојковићи са Хомољских планина имају 600 кошница и мед праве више од пола века.
„Имамо муштерије у Београду, Новом Саду, шаљемо мед поузећем. Продајемо матични млеч, прополис, багремов, ливадски, шумски, липов мед, селимо кошнице“, каже Светлана Милојковић из села Каменово, Хомоље.
Осим што нам дају мед, пчеле су и најзначајнији биљни опрашивачи. Иако је још Ајнштајн говорио да када би пчеле нестале, за четири године не би било живота на Земљи, људи их врло често немаром и хемикалијама убијају.
Аутор:Јасмина Ракочевић
