Увоз пелета оборио несташице, али домаћинства страхују да ће грејање постати неисплативо – трговци држе цену и до 43.000 динара по тони.
Све дневне количине пелета које стигну на стоваришта широм Србије се продају јер је тражња за овом врстом огрева и и даље велика, а набавка сировине је у ово време отежана због лошег времена па се много и не улази у шуме да се дрва секу, што успорава производњу.Оно што, међутим, није решено јесте и даље нереално висока цена овог огревног дрвета због кога су многа домаћинства прешла са струје на пелет и уградили котлове, а сада је питање колико ће им још дуго бити исплативо да се уз оволике цене греју током зиме.
– Ситуација на стовариштима је сада боља него што је била, али је тражња и даље велика, уз нереално висока цене које иду и до 43.000 динара. На појединим продајним местима пелет може да се нађе и за 38.000 динара, али се очекује да ће се цене стабилизовати када се и понуда устали – каже за „Политику” професор Шумарског факултета Бранко Главоњић.
Он додаје и да су многи нови потрошачи у овом периоду масовно куповали пелет, што је додатно повећало тражњу.Након наглог раста потражње током октобра и новембра ове године коју домаће фабрике нису могле да испрате, дошло је до наглог увоза пелета у Србију. Само у новембру у Србију су увезене 36.293 тоне дрвног пелета, што је количина која се у неким нормалним тржишним околностима у ранијим годинама увозила за шест месеци, а сада је увезена за један месец.
– Овогодишње искуство са чекањем на набавку пелета требало би да буде поука свима који се и убудуће буду овако грејали, да огрев купују у априлу када га има и када му је и цена повољна, а не да чекају октобар и новембар – истиче наш саговорник.
Према његовом мишљењу, трговци су сами себе дисквалификовали тиме што држе нереално високе цене баш када је продаја почела да расте. То је, каже, лоша порука трговаца, али верује да ће тржиште, односно уравнотежење понуде и тражње то регулисати и да ће пелет остати доминантан за огрев и наредних зима, јер пружа комфор, истиче наш саговорник.
Он подсећа да су цене у новембру достигле рекордне нивое у поређењу са ценама у претходном делу године, тако да су биле више и до 45 процената у поређењу са ценама из септембра. И ове садашње цене ако их поредимо са трошковима производње, дистрибуције и продаје, тренутне цене су више за око 30 процената у односу на цене које би биле оправдане, ако се у обзир узму ови трошкови.
Резултати последњих истраживања показали су да потражња за дрвним пелетом полако опада, а да се понуда постепено опоравља. Иначе, Србија већ има производњу која може да покрије домаће потребе. Домаћа производња је око 500.000 тона више него довољна, будући да трошимо око 480.000 тона, што значи да остатак дрвног пелета може и да се извози. Осим тога, и што се тиче екологије, дрвни пелет је пожељан за грејање јер нема штетних емисија гасова, што је изузетно важно и за чистији ваздух.
Љубинко Савић из Привредне коморе Србије сматра да је ситуација на терену шаролика у смислу да има проблема са сировином због неприступачног терена у овом делу године и да дневне испоруке на стовариштима буду готово одмах распродате.
– Лимитирајући фактор у овом часу је зима, снег и клизав терен због чега се не иде тако често у сечу, а тражња је с хладнијим данима већа, тако да нису баш све потребе подмирене, али је свакако боље него шо је било почетком јесени. Проблем је међутим и даље нереални висока продајна цена на шта упозоравају и произвођачи истичући да трговци неоправдано подижу цене огрева – каже Савић.
На питање да ли би то могао бити разлог да се пређе на неку другу врсту огрева, каже да реално то очекује, јер сви они који су увели пећи на пелет немају више толико повољну рачуницу да се греју. Тако да остаје да се види да ли ће пелет да појефтини или ће се прелазити полако на топлотне пумпе, закључује наш саговорник.
Каматица
