ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗЛАТИБОРСКЕ ВЕСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Посла увек има, сезона траје 12 месеци! На Златибору посебно тражена ова два занимања

Планина Златибор је већ одавно позната као дестинација која живи 365 дана у години. Уз велики труд и рад туристичких радника, јаз између летње и зимске туристичке сезоне готово да више не постоји. Током пролећних месеци, по завршетку зимске и пре почетка летње сезоне, организују се школе у природи и рекреативне дечје наставе, док је јесен резервисана за пословне скупове, конгресе и семинаре.

– Ако говоримо о најслабијим месецима, то су можда почетак децембра и крај марта, али у веома малом проценту. Често се дешава да, уколико је лепо време током викенда, Златибор посети велики број гостију из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и других већих градова, рекао је за РИНУ Владимир Живановић из Турстичке организације Златибор.

– У приватном смештају, цена најма апартмана за породицу са двоје деце креће се од 30 до 40 евра по дану, а може ићи до 80, 90 или преко 100 евра, у зависности од локације, величине и садржаја апартмана. Зимска сезона је нешто скупља због већих трошкова енергената. Када је реч о хотелима, у објектима са три и четири звездице, цена полупансиона се може пронаћи већ од 30 до 35 евра по особи, док у хотелима са пет звездица цена иде и преко 100 евра, у складу са квалитетом услуге и додатним садржајима као што су wеллнесс и спа центри, дечје играонице, анимације и слично, истиче Живанович.

Међутим, експанзија и развој туристичких капацитета повлаче и проблем недостатка радне снаге. Локално становништво није довољно да подмири све потребе хотелијерства и угоститељства, али радна снага из региона западне Србије и Златиборског округа тренутно успева да одговори потребама.

– На територији општине Чајетина успешно ради средња туристичко угоститељска школа, која сваке године образује кадар спреман за рад и даље усавршавање. Ипак, највећи изазов је додатна едукација запослених, нарочито у секторима маркетинга, продаје и рецепције у хотелима високе категорије. Приметан је и мањи прилив радне снаге из азијских земаља, углавном на помоћним пословима попут одржавања, хоусе кеепинга и рада у кухињи, али у знатно мањем проценту у односу на домаћу радну снагу, каже Живановић.

Највећи дефицит када су у питању послови на Златибиру јесте код занимања попут конобара и кувара.

– Посебно су изражени проблеми у кухињама ресторана, како са главним куварима, тако и са помоћним особљем, као и у сектору одржавања и хоусе кеепинга. Када је реч о продаји, маркетингу и рецепцији, за сада нема већих проблема, изјавио је Живановић.

У првих десет месеци ове године остварено је преко милион ноћења на Златибору, а процена је да ће се година завршити са више од 1.200.000 ноћења, чиме ће ова планина поново померити границу регистрованих боравака на дестинацији.

– Очекујемо успешну зимску туристичку сезону. Уколико нас временски услови послуже и буде довољно снега, капацитети би могли бити попуњени и преко 90 одсто, што значи и више од 50.000 туриста дневно у пиковима. Дестинација је спремна, хотелијери су већ изашли са ценама, пакет аранжманима и попустима за ране резервације. Све је спремно за успешну зимску туристичку сезону, поручио је Живановић.

Телеграф Бизнис/РИНА

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Обележена слава и Дан Градске општине Севојно: Значајна улагања донела бољи квалитет живота, следе нови развојни пројекти (фото,видео)

Ana

Део потрошача сутра без воде: Цистерна ће бити постављена у Београдској улици

Ana

Најлепше вести из ужичког породилишта

Ana

Штрајк на граници са Грчком: Аутомобили пролазе на сваких 10 минута, камиони потпуно заустављени

Marija

Променљиво облачно са сунчаним интервалима, температура до 33 степена

Marija

Мале идеје, велики резултати – подршка развоју предузетништва у Ужицу

Ana

Реконструкција водоводне мреже у Ужицу: Инвестиција за наредне деценије

Ana

Топлотни талас се враћа на велика врата: Од овог датума жива иде и до 40 степени на термометру

Ana

Ова српска атракција обара све рекорде посећености: Природњачки музеј у Свилајнцу сваке године обиђе преко 100.000 људи (фото)

Ana