У сусрет грејној сезони прича о старом занату који не одлази у прошлост. Каљева пећ, некада незаобилазна у готово сваком дому, данас се поново враћа у наше куће. Сремци су своју вештину донели и у западну Србију, а породица Петрењ из Сремске Митровице већ деценијама чува тајну њене ручне израде.
Отац и син, Игор и Иван Петрењ, настављају породичну традицију. Њихов деда је радио овај посао, затим отац, а данас занат чува и млађа генерација.
– Мој деда је радио, тата, ево радим и ја. Наставио сам ту традицију, каже Иван Петрењ.
А за израду каљеве пећи потребно је много вештине, стрпљења и прецизности. Сваки каљ пажљиво се учвршћује, а између редова поставља се цреп како би конструкција била стабилна и како би пећ што боље акумулирала и зрачила топлоту.
– Овај цреп штити каљеве да не би каљ пукао, ствара већу масу и пећ тако боље греје. Суштина је да каљеви буду што тањи и квалитетнији, да пропуштају и зраче топлоту, а да унутрашња маса пећи буде што већа, каже за РИНУ Игор.
У овом занату нема савремених пречица. Као везивно средство користи се блато, односно сремачка жута глина, баш као што се вековима користило.
– То је једино везивно средство које може да трпи те температуре. И пећи на бечком двору лепљене су блатом, никако другачије, објашњава Игор Петрењ.
Мајстори користе и домаћи цреп, за који кажу да је изузетно издржљив и да управо такви традиционални материјали чувају аутентичност овог заната.
Каљева пећ, краљица зиме, тако не иде у пензију. Напротив, враћа се на велика врата, спајајући топлину дома, трајност и умеће старог заната који се с колена на колено преноси већ генерацијама.
Рина