Освајају европске и светске медаље, померају личне и државне рекорде и достојно представљају Србију на највећим међународним такмичењима. Ипак, њихове највеће победе не мере се само одличјима, већ свакодневном борбом да друштво буде приступачније, праведније и отвореније за све.
Милош Зарић, Небојша Ђурић и Тијана Чекеревац, врхунски спортисти са инвалидитетом из Ужица, својим животним примером доказују да инвалидитет није препрека за велике резултате.
Истовремено, указују да, поред успеха у спорту, још увек постоје баријере које особама са инвалидитетом отежавају свакодневни живот.
Резултати су променили и однос друштва
Председник Атлетског клуба особа са инвалидитетом „Пора“ Милош Зарић сматра да је положај особа са инвалидитетом данас далеко бољи него пре двадесетак година, али да још има много простора за напредак.
– Данас је ситуација неупоредиво боља него некада. Када почнете да доносите резултате и медаље, људи вас препознају и више поштују оно што радите. Доста тога је урађено, али још увек постоје баријере које морају да се уклоне како би особе са инвалидитетом могле несметано да функционишу – каже Зарић.
Као један од највећих проблема наводи недостатак приступачне инфраструктуре.
– И даље постоје тротоари, прилази и јавне установе које нису довољно прилагођене. У Ужицу и даље недостаје јавни тоалет за особе са инвалидитетом, што је основна потреба сваког човека. Такве ствари морају да се решавају јер су важне за достојанствен живот свих нас – истиче он.
Ипак, наглашава да су направљени значајни кораци.
– Данас имамо лифт у теретани, лифт на базену, много боље услове за тренинг и кретање него раније. То показује да се може када постоји воља и добра сарадња са градом и државом.
Медаље се не освајају случајно
Атлетски клуб „Пора“, основан 2014. године, за само десет година израстао је у један од најуспешнијих клубова у Србији.
– Освојили смо све – од европских бронзи до параолимпијског сребра. Имамо светске и европске рекорде, увели смо нове дисциплине, набавили тркачка колица и настављамо да развијамо параатлетику у нашем граду. Али иза сваке медаље стоје године рада, дисциплине и одрицања. Медаље се не освајају лако, већ на тренингу, кап по кап зноја – поручује Зарић.
Посебно истиче да је најважније мотивисати младе особе са инвалидитетом да изађу из својих домова.
– Не мора свако да буде врхунски спортиста. Довољно је да се покрене, да дође на рекреацију, да упозна људе и осети да припада. Спорт мења живот.
Приступачност је све боља, али посао није завршен
Параолимпијац Небојша Ђурић сматра да су услови за тренинг данас значајно бољи него раније.
– Захваљујући подршци Града Ужица, Параолимпијског комитета Србије и бројним пројектима, данас имамо услове какве ретко који клуб у Србији има. Теретана, хала, стадион – све нам је доступно и то нам омогућава да тренирамо током целе године – каже Ђурић.
Ипак, сматра да је неопходно наставити са уклањањем архитектонских баријера.
– Није свака установа приступачна и на томе треба радити. Инфраструктура јесте много боља него раније, али циљ треба да буде да свака особа са инвалидитетом може самостално да обави све што јој је потребно.
Говорећи о врхунском спорту, Ђурић истиче да успех не долази преко ноћи.
– Тренирамо шест до десет пута недељно. То је дисциплина, одрицање и свакодневни рад. Само тако можете да будете конкурентни најбољима на свету.
„Спорт ми је променио живот“
Најмлађа међу саговорницима, Тијана Чекеревац, каже да је спорт у потпуности променио њен живот.
– Да нисам упознала Милоша и Небојшу, вероватно никада не бих ушла у спорт. Остала бих код куће и не бих ни знала шта све могу. Спорт ми је отворио нови свет, донео самопоуздање, пријатеље и веру у себе – прича Тијана.
Она истиче да данас имају добре услове за рад, али да је најважнија подршка коју добијају.
– Особама са инвалидитетом највише значи када неко верује у њих. Треба да посматрамо њихове способности, а не ограничења. Што је више подршке, више ће се младих укључити у спорт и друштвени живот.
Порука грађанима – више разумевања и поштовања
Поред институционалне подршке, наши саговорници сматрају да је неопходно мењати и свест друштва.
– Грађани треба да буду пажљивији, да не паркирају на местима намењеним особама са инвалидитетом, да уступе првенство када је потребно и покажу више разумевања. То су мале ствари које нама много значе – каже Зарић.
Сви се слажу да је Град Ужице у последњих неколико година уложио значајне напоре у побољшање положаја особа са инвалидитетом, како кроз унапређење приступачности, тако и кроз подршку спортским клубовима и такмичарима.
– Захвални смо на свему што је до сада урађено. Подршка града, државе и Параолимпијског комитета омогућила нам је да остварујемо врхунске резултате. На нама је да наставимо да доносимо медаље, а на целом друштву да настави да гради окружење у коме ће особе са инвалидитетом имати једнаке могућности и једнаке шансе за успех – поручују ужички параспортски шампиони.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Ужица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла