На листи главних окидача за раст цена хране у Србији је поскупљење горива после 2022. године.
Проблем сталног поскупљења хране у Србији у последње три године резултат је комбинације глобалних поскупљења енергената и увозног ђубрива, климатских осцилација и ограничене домаће производње. Скок цена нафте, гаса и дизела одразио се даље на пољопривреду, прераду, транспорт и трговину. Ово су само неки од закључака до којих су дошли аутори студије “Утицаји глобалних фактора на скок цена хране
у Србији 2022-2025.”
По њиховој оцени, истовремено су и високе цене увозног ђубрива и зависност од страних извора смањиле су приносе и подигле трошкове производње. Док су климатске осцилације, попут суша, мразева и топлотних таласа, додатно отежале ситуацију, смањујући домаћу понуду и повећавајући ослањање на увоз.
– Административна ограничења маржи и повремене контроле цена ублажила су тренутни удар на потрошаче, али нису могле трајно да зауставе њихов раст, нарочито код основних намирница. Фискалне и монетарне мере донеле су привремено олакшање, али нису довољно амортизовале притисак на крајњег потрошача. Као резултат тога, инфлација хране била је бржа и тврдоглавија од очекиване, нарочито за домаћинства са нижим примањима, док административне контроле цена нису могле трајно да је зауставе – стоји у студији.
Да подсетимо, готово четири месеца цене 23 групе производа у српским маркетима имају ограничене марже. Владином одлуком оне су лимитиране на 20 одсто, како би се грађани заштитили од наглих поскупљења основних производа. Предвиђени ефекат био је смањење цена између 10 и 20 одсто, са могућношћу да појефтињење премаши 15 процената.
Скупо гориво
Међутим, како откривају аутори студије на листи главних окидача за раст цена хране у Србији је поскупљење горива после 2022. године, што јасно показује колико је домаћа пољопривреда зависна од енергената и колико се управо цене хране ослањају на промене у енергетском сектору. Статистика показује да је литар дизела у јесен 2025. године коштао око 195 динара, док је литар бензина достизао 178 динара, што је готово 60 одсто више од светског просека од 1,17 долара по литру.
– Оваква ситуација значи да пољопривредници у Србији, рецимо у Панчеву или Краљеву, плаћају гориво знатно скупље него паори у Француској или Шпанији, и то упркос нижим приходима и нижој продуктивности. Ово поскупљење директно утиче на све фазе производње и дистрибуције хране, од орања и сетве, преко жетве и прераде, до транспорта и малопродаје, што додатно појачава укупне трошкове за произвођаче и крајње потрошаче – утврдили су истраживачи.
Раст цена горива после 2022. године знатно је повећао трошкове пољопривредне производње у Србији, будући да се више од 80 одсто механизације ослања на дизел. Према рачуници трошак горива по хектару током 2022. порастао је и до 40 процената, што је директно утицало на просечну цену пшенице, кукуруза и поврћа.
Транспорт – слаба карика ланца снабдевања
– Скуп транспорт додатно је условио поскупљење крајње цене хране, јер се већина производа превози камионима. У исто време, повећање издатака за ђубрива И електричну енергију још више је појачало притисак на тржиште. Гориво је постало један од кључних генератора инфлације хране, јер кроз све фазе ланца увећава укупне трошкове производње и дистрибуције. У 2022. и 2023. години цене хране у Србији расле су двоцифрено, са растом инфлације хране за више од 25 одсто у односу на претходну годину – бележи поменута студија.
Каматица
