Савремена метода – стерео ЕЕГ која се већ годину дана примењује у Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС), представља велики искорак за српско здравство и дијагностику код пацијената са тешким облицима епилепсије, којима лекови не могу да контролишу нападе, изјавио је данас неуролог Клинике за неурологију УКЦС проф.др Александар Ристић.
Реч је о најсавременијој процедури уградње електрода у мозак која лекарима омогућава да прецизно лоцирају и потом безбедно оперишу епилептогено жариште код пацијената отпорних на лекове.
„То је заједничка метода коју упражњава Клиника за неурологију и Клиника за неурохирургију Универзитетског клиничког центра Србије. Ради се о методи која је намењена пацијентима са епилепсијом, и то оним пацијентима код којих је лечење лековима безуспешно или слабо успешно. Они се зову фармакорезистентни и код њих заиста постоји јака тврдокорност лечењу лековима. Код таквих пацијената хируршко лечење је једна веома могућа алтернатива, и што је још важније, она не само што је могућа, него је веома често и успешна“, рекао је Ристић за Тањуг.
Додао је да обе клинике уназад 16 или 17 година имају програм оперативног лечења пацијената са епилепсијом и истакао да је до сада успешно оперисано више од 250 пацијената.
„Оно што је ново, што смо почели у септембру прошле године и данас настављамо до данас пуним капацитетом и одличном динамиком, јесте да су се појавиле електроде које се могу уградити директно у мозак. Те електроде се уграђују оперативно, у питању је дијагностичка процедура“, нагласио је Ристић. Те електроде су танке, имају мање од једног милиметра пречника и оне треба да стигну у одређене делове мозга за које се сумња да изазивају епилепсију.
„Уколико то докажемо на тим електродама, те пацијенте подвргавамо оперативном лечењу“, објаснио је неуролог.
Додао је да је та метода веома распрострањена у свету и ради се искључиво у високодиференцираним центрима за епилепсију.
„Дакле, привилегија је оних који јако дуго раде са хируршким лечењем епилепсије, али разуме се и привилегија за један здравствени систем као што је наш“, рекао је Ристић.
До сада се дијагностика у Србији ослањала на прву фазу – снимање епилептичних напада постављањем електрода на поглавину (скалп). Док је та метода успешна код дела пацијената, код оних са комплекснијим облицима епилепсије она није давала довољно прецизне податке за безбедну операцију.
Нова метода омогућава снимање мождане активности директно из унутрашњости мозга путем електрода.
„Процедура је таква да се на Неурохируршкој клиници добро припреми путања свих тих електрода. Те електроде када се уграде у мозак, оне морају да заобиђу крвне судове и да стигну до оних места која ми хоћемо да евалуирамо, које хоћемо да експлоатишемо, где хоћемо да видимо шта се дешава“, каже Ристић.
Према његовим речима, процедура постављања електрода у операционој сали траје неколико сати.
„Потом се пацијент упућује на Клинику за неурологију где постоји уређај на који ми те електроде са контактима прикључимо. То је обично преко 120 контаката, преко 120 места у мозгу одакле се снима. Чекамо поново да се сниме напади, али овај пут са једном другачијом визуром, визуром из мозга, не са поглавине, него из мозга“, објашњава Ристић.
Дијагностика траје између 7 и 15 дана, током којих се чека појава напада ради прецизног лоцирања жаришта. Одлуке о даљем лечењу доносе се конзилијарно, а процес укључује целокупан тим специјалиста: неурологе и неурохирурге, неурорадиологе и неуропсихологе, специјалисте нуклеарне медицине и психијатре и ЕЕГ техничаре који непрекидно прате стање пацијента.
Иако ова процедура није намењена масовној популацији, већ специфичној и мањој групи пацијената са тешким облицима епилепсије, њено увођење представља огроман искорак за домаћу медицину.
„Са становишта здравственог система, гледано у контексту јавног здравља, увођење нове методе је од мањег значаја зато што се ради о одређеној мањој групи пацијената. Али са становишта развоја здравственог система, значај је огроман. Када год је здравствени систем у стању да генерише иновативан програм такав какав се виђа и на другим местима у свету, то сигурно значи да је здравствени систем на правом путу“, оценио је Ристић.
24седам