Годишње више од 44.000 људи премине у свом стану. Многи су живели сами – пронађу их чланови породице, полиција, понекад комшије, неретко после дуже времена. Поступак утврђивања наследника у таквим случајевима може да потраје и годинама, а проблеме због тога први осете комшије.
Кључ у браву овог стана стављен је пре две године. Власник који је у њему преминуо, по свој прилици нема наследнике. Оно што је иза њега остало станарима зграде прави проблем.
„Стан је запуштен, неуредан. Он је живео сам. Шири се смрад. Полиција је поставила обавештење да је промењена брава, да не може нико да уђе у њега и да се позове полиција или број који су оставили“, рекао је Небојша Чакармиш, управник зграде.
Наследници се траже до 20. колена
Ипак, било је покушаја насилног уласка. Ствари су и даље у стану, а и остаци хране, па комшије страхују од заразе.
„Пре свега, ако је то јако дуг временски период а да је заостала и одређена врста хране и намирница, па је могло да дође до труљења, могуће је да су присутне токсичне супстанце које се пак могу унети или удисањем или у контакту са кожом. У свакој кући се налазе кућне хемикалије. Никако не би требало било шта отварати, него на адекватан начин одложити као опасан или неопасан отпад“, каже др Данијела Ђукић-Ћосић.
По закону, наследници могу да буду и до 20. колена сродства, када таквих нема – држава преузима имовину. Држава је, кажу упућени, и адреса за све примедбе.
Александра Михајловић из „4зида“ рекла је да Закон о наслеђивању даје заиста широк опсег могућности и тек кад се исцрпе све опције, тек онда такве некретнине које не нађу свог наследника припадају заправо држави.
Напуштених станова има највише на југу
Додаје да тада држава у пракси најчешће не продаје своју имовину нити је на тај начин класнично оглашава на дигиталним платформама.
„Ако је држава власник стана имаће исти правни третман као и сваки други власник стана, у том смислу она мора да сноси трошкове и одржавања и отклањања тих штетних емисија. Једино правно могуће и ефикасно решење проблема станара јесте подношење тужбе надлежном суду, где би суд на крају тог поступка наложио отклањање тих штетних емисија“, каже адвокат Никола Премовић.
Напуштених станова у Србији је, према последњем попису, 123.584. Највише на југу земље – око 90 хиљада, затим у Војводини, па у Београду.
Фото илустрација
Аутор:Јелена Баранин
