Грађани још нису одстали од куповине чековима на одложено, али се његова употреба смањује из године у годину, док коришћење картица бележи раст
Према подацима Народне банке Србије у првих шест месеци ове године реализовано је 3,3 милиона чекова, чија је укупна вредност износила око 15,4 милијарде динара. Од тог броја 99,91 одсто чинила су плаћања робе и услуга, док је остатак представљао трансакције подизања готовог новца.
– У последњих пет година година приметно је смањење њихове употребе – кажу за „Новости“ у НБС. – Тако је, на пример, укупан број реализованих чекова у 2022. мањи за 21 одсто у односу на 2018. годину, док је њихова вредност у истом периоду нижа за 18 процената.
У Централној банци наводе да је важан мотив за коришћење чекова то што трговци омогућавају одложено плаћање. Ипак, како додају, последњих година су имплементирани и савременији инструменти.
Према речима Предрага Манојловића из познатог трговинског ланца техничке робе, учешће чекова у укупном промету у њиховим продајним објектима, у односу на период пре короне, дупло је мање.
– Супститут за то су картице које дају могућност куповине на рате, а које издају неке од највећих банака – каже Манојловић за наш лист. – Суштински, купац добија исто, а коришћење је једноставније.
Највише се купује за кеш
Како наводи Милица Поповић из једног познатог трговинског ланца робе широке потрошње, чекови имају најниже, али стабилно учешће у средствима плаћања. Картице се више користе, а доминантно се купује за кеш.
– Наша анализа показује да чекови одржавају непромењен проценат током година, док истовремено бележимо пораст коришћења платних картица – каже Поповићева. – Преовлађујући тренд и даље остаје плаћање готовином при куповини робе.
Мишљења потрошача са којима смо разговарали су подељена. Ивана Јанковић из Београда не пазари на чекове, јер је то, како истиче, отежава куповину зато што мора да их попуњава на каси, што дуго траје. Она користи картице, јер је то једноставнији и бржи начин плаћања и одмах добије евиденцију о потрошњи. С друге стране, Снежана Марковић из Новог Сада истиче да су и данас чекови један од најповољнијих видова плаћања, због могућности куповине на одложено без камате.
– Док чек стигне на наплату, ако се узима од шест до 12 рата, обично га је појела инфлација – наводи Марковићева. – Често их користим за вредније ствари, као што је техника. Када купујем храну на чекове, онда идем у маркете који дају одложено на што дужи период, на пример седам месеци.
Маријани Јокић смета што се за просечну плату од своје банке добија мали број чекова на годишњем нивоу.
– Раније су коришћени за велике куповине, попут намештаја, беле технике, а сада углавном служе за набавку хране – истиче Маријана. – Максималан износ по чеку за данашње време је мали, а у мојој банци их дају „на кашичицу“.
Лимит, односно максималан износ који се може уписати по једном чеку, 5.000 динара, није се мењао готово 16 година, односно од 1. јануара 2008, а усаглашен је на нивоу Удружења банака Србије. У суштини, трговцима би одговорало да чекови изађу из употребе, зато што они финансирају то одложено плаћање. Осим тога, како имају рокове доспећа током целе године, то им представља велики папиролошки посао.
Каматица
