У Галерији Културног центра Златибор отворена је изложба под називом „Памтићу све“, која је посвећена животу, раду и светском доприносу у књижевности српске песникиње Десанке Максимовић. Организована је у сарадњи библиотеке ,,Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине, библиотеке ,,Чиготе“ са Златибора и Библиотеке града Београда.
Публици су се обратиле заменица директора библиотеке ,,Љубиша Р. Ђенић“ Љиљана Ракић, ауторка изложбе Олга Красић Марјановић и кустос Галерије Андријана Андријашевић у име Културног центра Златибор.
Олга је срдачно поздравила публику уз истицање најзначајнијих периода Десанкиног живота. У публици су претрежно били ђаци тако да је говор прилагодила њиховом узрасту и са њима прошла кроз изложбу јер су били заинтересовани да опширније поразговарају и саслушају љубазну гошћу.
Ученице ОШ ,,Димитрије Туцовић“ изрецитовале су Крваву бајку, а отварање је обележено слушањем и подсећањем на Десанкине стихове и животне поуке.
Десанка Максимовић (1898 – 1993)
Рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровици као најстарије од осморо деце Драгиње, пореклом из познате свештеничке породице Петровић и Михаила Максимовића, учитеља. Али Десанкине успомене на детињство, толико присутне у њеној поезији, односе се управо на Бранковину у коју је отац премештен након њеног рођења, и где је завршила прва три разреда основне школе.
Прве стихове објавила је у часопису Мисао 1920. године, а најбоље је примљена песма Стрепња да би касније постала сарадник и других књижевних часописа. При крају студија радила је у обреновачкој приватној гимназији, а након дипломирања 1923. године била постављена за суплента Треће женске београдске гимназије. Следеће године публиковања је њена прва збирка једноставног назива Песме.
За стваралачки рад добијала је највиша државна признања и награде и била је редовни члан САНУ.
Десанка Максимовић је преминула 11. фебруара 1993. године у Београду. У завичајној Бранковини, где је, по сопственој жељи, сахрањена, створено је мало песничко светилиште. Њена хумка, подигнута по узору на скромна и проста сеоска гробишта, постала је место ходочашћа многих песника, уметника, културних радника и поклоника њеног песништва.
Сви заинтересовани изложбу ће моћи да погледају сваким радним даном од 10 до 17 часова. Изложба ће бити постављена до краја новембра.
