У времену када се информације стварају и нестају за само неколико секунди, постоје места која стрпљиво чувају трагове векова. Једно од њих је Историјски архив Ужице – институција која већ деценијама брине о највреднијем сведочанству једног народа, његовој документованој прошлости.

Сваки документ, фотографија, рукопис или службени запис који се чува у Архиву представља део мозаика историје ужичког краја и непроцењиво културно наслеђе које остаје будућим генерацијама.

Директор Историјског архива Ужице, Жељко Марковић, истиче да је ова установа по територији коју покрива највећи архив у Србији. Његова надлежност простире се од границе са Црном Гором до Повлена, од Дрине до Овчарско-кабларске клисуре, обухватајући и Ивањицу. На том простору Архив прати настанак архивске грађе, врши стручни надзор над њеним чувањем и преузима је како би била сачувана од заборава.

Жељко Марковић директор Историјског архива Ужице

-Архивска грађа је прворазредни извор за изучавање живота једног народа, али и сваког појединца. Она говори о томе ко смо били, како смо живели и како се развијало наше друштво. Ниједан документ није без значаја, јер сваки представља део нашег идентитета. Архив чува архивску грађу, документа, од почетка деветнаестог столећа, до данас. Цитираћемо једног нашег ужичког писца: „Држава,то су архиви и катастар“, наглашава Марковић.

Међу најзначајнијим успесима Архива издваја се преузимање личног фонда некадашњег председника српске владе Слободана Пенезића Крцуна, као и повратак у Србију фонда Момчила Вуковића Бирчанина, секретара краља Петра II Карађорђевића. Ови фондови данас представљају драгоцене историјске изворе и део националног културног блага.

-Свест о значају архивске грађе, нажалост је недовољна. Цитирамо Његоша: „Али архив, ах архив!“, каже Марковић.

Посебно место у раду установе има и издавачка делатност. Монографије, зборници и историјске публикације настале на основу архивске грађе доприносе бољем разумевању прошлости и чувају сећање на личности и догађаје који су обележили историју овог краја.

Свесни да културно наслеђе има вредност само ако је доступно грађанима, у Архиву последњих година посебну пажњу посвећују приближавању свог рада јавности. Изложбе на отвореном, постављене на градским трговима, шеталиштима и другим јавним просторима, омогућавају да историја „изађе“ из архивских депоа и постане део свакодневног живота.

Велику пажњу посвећују и младима. Књиге у издању Архива поклањају се школама као награде најбољим ученицима, организују се посете Архиву и практични часови, како би најмлађи већ у школским данима схватили колико су документа важна за очување историјског памћења.

-Потребна нам је заједничка акција свих институција, школа и медија како бисмо развијали свест о значају архивске грађе. Архив није место где се само чувају стари папири – он је темељ државности, идентитета и културног памћења, поручује Марковић.

Пред Архивом су и нови изазови. Најважнији међу њима је изградња новог депоа који ће обезбедити адекватне услове за смештај све веће количине архивске грађе, посебно документације здравствених установа и фондова великих привредних система који су престали са радом. Управо та документа представљају сведочанство о привредном, друштвеном и културном развоју читавог региона.

Историјски архив Ужице данас није само чувар прошлости. Он је мост између генерација, место где историја наставља да живи и институција која својим радом доказује да народ који чува своје документе – чува и свој идентитет.

Како сликовито закључује директор Жељко Марковић: „Архиви су и споменици и путокази.“ Управо зато, брига о архивској грађи није само чување прошлости, већ и одговорност према будућности.