У шумама око Мочиоца све чешће се могу видети трагови медведа, а једно такво откриће недавно је узбуркало емоције младог мештанина који је навикао на дивљину — али не и на присуство „господара шуме“. Никола Тодоровић, дечак који готово свакодневно шета шумом и каже да је присуство дивљих животиња овде врло често.
– Навикао сам да наилазим на трагове срна, лисица, вукова, дивљих свиња… али кад видиш стопе медведа, нешто у теби застане. – каже овај дечак, који одрастао уз природу и чије детињство су обликовали савети оца ловца.
Трагови су, како наводи, били свежи и јасно утиснути у меку земљу, што га је навело да их одмах фотографише. Не из страха, већ из осећаја да је присуствовао нечему ретком и значајном.
– Тата ме је научио да медвед обично избегава човека, али може постати опасан ако га изненадиш. Зато кад идеш шумом, правиш мало буке – да зна да долазиш. И никад сам предвече или у зору – препричава он.
Упркос свему, каже да не зна како би реаговао да је медведа заиста угледао. Зна једно – не би трчао. „Полако се повучеш, никако нагло. Све зависи како се медвед понаша.”
Ово није први пут да се у атарима око Мучња и Мочиоца примећују трагови крупних звери. Према речима мештана и ловаца, медведи се све чешће спуштају ближе селима, највероватније у потрази за храном или због узнемиравања у дубљим деловима шуме.
– Иако сам једном одгајио лане и сада га враћам у дивљину, сваки сусрет са природом ме подсети на то колико морамо да је поштујемо. Ја не гледам на животиње као на мету. Научен сам да их разумем, не да их прогоним – искрен је наш саговорник.
Извор/Фото: Инфо Лига
