„Новости сазнају: Више од 150.000 људи испратило генерала Ратка Младића на вечни починак

– Драги тата,

Кад сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част. Још сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша.“ Увек си био борац и победник. Од дана кад си се родио, усред вихора, нажешћег вихора рата 1943. на чисти понедељак. У нашу кућу дошао је тифус 40 недеља од како си се родио, преживео си и победио си. Остао си без оца, који је рањен у смртној борби против Усташа. Пре тога је стигао да те крсти, он је дошао из Партизана, а кум је дошао из Четника. То је била твоја снага, још ниси ни био свестан, а већ си мирио Србе. Касније, тежак живот послератни, твоја мајка одгаја тебе, сестру Милицу, брата Миливоја, браћу која су остала сирочићи… Она сама се није предавала никад, само Бог зна, како се сналазила. Али је све, успела да вас одгаји као поштене људе. Отишао су у средњу војну школу са картонским кофером и 50 динара у Земуну. Сањао си да будеш доктор. Фалио је 21 динар оптини да ти да стипендију и зато си постао војник. Касније си ми говорио, један хирург ако је добар спаси један живот, а официр ако је добар спаси хиљаде. Ти си спасао народ. Бог те сами носио кроз тај ратни вихор. Метак те није хтео, прошао си корз далековод хеликоптером под напоном. Зајено смо пали хеликоптером, никоме длака са главе није фалила, три пута си рањаван, али Бог те је чувао. Бог зна, а данас видимо да цео народ зна. Непријатељи су покушали да те убију више пута, нису успели. Покушали су да те купе, нису успели. Покушали су да те уплаше, нису усплели. Убили су ти ћерку, нису успели. И на крају је остало да смишљају лажи о теби, да би те омрзли у народу, и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а злочинце у хероје. Хвала вам браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац злочинац или херој. ’94 године стајали смо, овде, изабрали смо ово место за вечни покој наше породице. Тада си ми рекао да желиш овде да ллегнеш. Ево, дошао је тај дан. Хвала твојој мајци што те је тако васпитала и што си те вредности пренео на нас. И опрости ако у нечему, било чему, нисам био достојан. Данас, полазиш, да се сретнеш са Аном, са својој мајком станом, са братом Миливојем, сестром Милицом и нашим прецима. Али данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша, погледа са чиме излазиш. Не морам ништа да набрајам, народ нам је сведок, Бог нам је сведок. Непријатељи су те убијали у Хагу. Три пута су признали да си чудом преживео. Почетком овог августа су ми рекли да се нећеш извући. И радили су то на моје очи, нба очи целога света – рекао је Дарко.

Вечерње новости