Пензионери у Србији очекују нове исплате и помоћ. Сазнајте ко има право на новац и како се обратити за евентуалне неправилности.
Пензионери у Србији очекују нове исплате, увећања примања и различите видове државне помоћи, али уз сваку нову меру долазе и питања – ко има право на новац, да ли је потребно поднети захтев и коме грађани могу да се обрате уколико уплата изостане или сматрају да им је пензија погрешно обрачуната.
О правима пензионера, проблемима са исплатама и начину на који грађани могу да заштите своја права говорили су адвокат Никола Премовић и политички и економски аналитичар проф. др Горан Пузић.
Говорећи о положају пензионера, Пузић је оценио да би приликом одређивања висине пензија требало више водити рачуна о годинама радног стажа.
„Последњих година Србија значајно напредује, што се види и осећа. Када је реч о пензионерима, води се рачуна о њима, а то показује и економска снага државе, која омогућава да им се пружи финансијска помоћ. Међутим, постоји један проблем. Неки пензионери са 40 година радног стажа и они са свега 15 година радног стажа примају готово приближне пензије. Сматрам да би зато требало направити јаснију разлику међу пензионерима, односно узети више у обзир године радног стажа“, започео је Пузић.
Оценио да за доношење и спровођење економских мера треба имати континуитет.
„Држава није играчка и њоме не може свако да управља. Погледајте економску ситуацију из 2012. године и упоредите је са данашњом. Треба бити реалан и сагледати ствари онаквима какве јесу. Иако је то већ познато, поновио бих да сви пунолетни држављани Републике Србије који имају важећу личну карту имају право на помоћ у износу од 6.000 динара. Поред њих, право на ову помоћ имају и грађани Републике Српске који испуњавају исте услове, односно имају држављанство и пребивалиште“, навео је Пузић.
Да ли се помоћ државе може наследити?
Адвокат Премовић је скренуо пажњу на ситуације у којима пензионер премине, а на рачуну остану средства која му припадају по основу државне помоћи или других примања.
„Када особа премине, неопходно је да наследници спроведу оставински поступак. На основу правоснажног решења о наслеђивању, наследници могу да добију целокупну имовину преминуле особе, укључујући и средства која јој припадају по основу државне помоћи. Међутим, то се не може догодити аутоматски. Неопходно је спровести оставински поступак како сам већ нагласио, а након доношења решења наследници могу да се обрате банци и, у складу са тим да располажу средствима која су им припала“, започео је.
Пре одласка у банку, како је објаснио Премовић, неопходно је имати потребну документацију.
„Пре одласка у банку, уколико говоримо о подизању новца са рачуна преминулог лица, пре свега је неопходно имати правоснажно решење о наслеђивању. Нема потребе одлазити у банку без тог документа, јер се у њему наводе подаци о покретној и непокретној имовини, као и о средствима која се налазе на рачунима преминуле особе. У њему су наведени сви релевантни подаци – имена и презимена наследника, као и подаци о рачунима и средствима која су предмет наслеђивања. На основу тог документа наследници могу да се обрате банци и регулишу располагање средствима која су им припала“, навео је Премовић.
Коме се обратити уколико постоје неправилности у обрачуну?
Иако од 1. децембра пензије треба да буду трајно увећане за 7,5 одсто, дешава се да пензионерима на рачун легне мањи износ него што су очекивали, због чега је важно проверити да ли је обрачун правилно урађен.
„Уколико постоји сумња или неслагање у обрачуну пензије, потребно је одмах обратити се ПИО фонду и референту који је извршио обрачун. Тада треба заједно проћи кроз обрачун, ставку по ставку, како би се утврдило да ли постоји евентуална грешка. Наравно, грађани могу ангажовати и адвоката, али у оваквим ситуацијама за тим углавном нема потребе“, истакао је Премовић.
Уколико новац не легне на рачун, грађани треба да знају коме да се обрате и како да провере разлог.
„Новац ће им бити уплаћен на рачун који су пријавили, односно на рачун отворен у Поштанској штедионици, у зависности од начина на који су се изјаснили. Средствима ће моћи да располажу у складу са својим захтевом. Међутим, уколико се догоди да уплата уопште не буде извршена, потребно је да се грађани са одговарајућим захтевом обрате Управи за трезор, како би се проверило због чега до уплате није дошло“, навео је.
Адвокат је указао и на један проблем који се често јавља након смрти члана породице.
„Као највећи проблем издвојио бих комуникацију између наследника и оставиоца. Важно је да чланови породице знају које рачуне особа има и оквирно, којим средствима располаже. У случају неког немилог догађаја и смрти, на тај начин се може избећи ситуација да наследници морају да иду од банке до банке и проверавају да ли је преминула особа имала отворене рачуне или средства на њима. Отворена комуникација унутар породице може бити важна мера превенције и може значајно олакшати поступак након смрти оставиоца“, закључио је адвокат Премовић.
Извор: Мондо