Петнаестогодишњаци из Србије не умеју да попуне формулар, разумеју упутство или израчунају проценат попуста, односно да се снађу у свакодневним ситуацијама. Ове алармантне податке показало је ПИСА истраживања за 2025. годину, чији резултати су недавно објављени, а према којима је огргоман удео наше деце која не достижу ни основни, функционални ниво писмености.
Наши тинејџери назадовали су у односу на последње ПИСА истраживање из 2022. и у науци, читању и математици, и они се и даље налазе испод ОЕЦД (Организација за економску безбедност и сарадњу) просека. Истраживање је показало и да је знање наших ђака ниже него што је било и 2018. па чак и 2012, односно најниже откако Србија редовно учествује у овом пројекту.
Тако је истраживање показало да је 53 одсто ученика у Србији испод прага функционалне читалачке писмености, њих 48 одсто испод прага функционалне математичке писмености, а 43 одсто испод прага функционалне научне писмености. Другим речима, више од половине петнаестогодишњака у Србији не уме довољно добро да чита да би критички разумело текст средње сложености, а готово половина не уме да примени основну математику на проблем из свакодневног живота.
Централна област циклуса из 2025. године била је научна писменост. Српски ученици су на том тесту остварили просечно 429 поена, док ОЕЦД просек износи 482 – разлика од више од пола стандардне девијације, што стручњаци обично тумаче као заостатак од готово годину и по дана школовања. У читалачкој писмености просек је 415 поена наспрам ОЕЦД просека од 461, а у математици 417 наспрам 463. У све три области Србија је, дакле, око 45-53 бода испод просека развијених земаља ОЕЦД, а тај јаз се, уместо да се смањује, из циклуса у циклус повећава.
Пад од 18 до 25 поена у три године није статистичка ситница. За поређење, разлика од отприлике 20-30 поена на ПИСА скали обично се изједначава са једном пуном годином наставе, што би значило да су ђаци тестирани 2025. у просеку на нивоу знања који је годину дана слабији од њихових вршњака из 2022.Стручњаци који прате ПИСА истраживање у Србији раније су указивали да је проблем у томе што је образовни систем, упркос повременим најавама реформи, у суштини стајао на месту, и да ниска улагања у образовање, статус просветних радника и квалитет иницијалног образовања наставника директно одређују овакве резултате из године у годину.
Драгица Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и некадашња национална координаторка ПИСА тестирања каже да резултати показују наш однос према образовању које је потпуно скрајнуто у Србији. Она сматра да је обустава наставе у школама могла да утиче на резултате, али не тако директно.
– ПИСА је такво истраживање које не испитује програмска знања која су се учила у одређено време, па је тада био штрајк, прекид наставе и ученици га нису савладали. То истраживање испитује компетенцију, општу способност ученика која се изграђује кроз године школовања. Наравно, штрајкови и прекиди наставе јесу нешто што одузима на квалитету образовања зато што је нередовно и испрекидано – појаснила је она.
Међутим, пад постоји и у другим земљама, па ОЕЦД наводи да је просечан успех земаља чланица достигао најниже нивое откако се ПИСА спроводи, у све три области. Истовремено, најбоље рангирани су кинески центри – Пекинг, Шангај, Ђангсу и Џеђанг заједно са Сингапуром, док се међу првих десет налазе и Естонија, Јапан, Кореја, Макао, Тајван и Уједињено Краљевство.
А неке земље су забележиле раст резултата из науке у односу на 2022 – међу њима Костарика, Словачка, Турска и Уједињено краљевство – што показује да пад није неизбежна последица глобалних околности, већ да циљане образовне политике могу да га преокрену.
Учествује 760.000 ученика
ПИСА тестирање је највеће глобално истраживање, где се мери колико ђаци научено из три области знају да примене у пракси. У 2025. години учествовало је 760.000 ученика из 91 земље. ПИСА се спроводи од 2000. године у трогодишњим циклусима. Србија је први пут учествовала у истраживању 2003. године и до сада је то чинила седам пута. Прескочено је само 2015. године.
Вечерње новости