Када је предузетник и једини запослени, што је чест случај у великом броју предузећа у Србији, ако одлучи да иде на одмор мора да паузира целокупно пословање. Тада мора да пријави привремено затварање радње, односно прекид делатности у Агенцији за привредне регистре, подношењем регистрационе пријаве и уплатом прописане таксе.
Порески саветници кажу да се ова обавеза мора изврштити пре одласка на одмор, јер привремени прекид делатности није могуће спровести ретроактивно.
Такође се на регистрованој локацији за обављање делатности мора истаћи обавештење о периоду прекида делатности.
“Када је реч о малопродајном објекту, поред наведеног неопходно је на порталу еПорези спровести, односно евидентирати, привремени прекид рада малопродајног објекта. То значи да би требало унети датуме за период када објекат неће радити. Ово је посебно важно нагласити јер се евиденцијом привременог прекида рада малопродајног објекта правда период за који нису издавани фискални рачуни у складу са Законом о фискализацији”, истиче Александар Трифуновић, порески консултант и власник рачуноводствене агенције ТYБ Цонсултинг.
Уколико Пореска управа види да каса није активна, може да се догоди да пошаље контролу која ће утврдити да нема никог у објекту, па то са собом вуче неке друге казне.
Такође, уколико у време годишњег одмора – који није пријављен – стигне неки акт или решење од стране Пореске управе које неће бити примљено једном или два пута, ПУ на основу тога врло брзо може да покрене поступак за одузимање ПИБ-а јер се то онда ‘води’ као фиктивна адреса.
Са друге стране, како истиче наш саговорник, ако предузетник ради сам и ако иде на годишњи одмор, а није нашао пословођу који ће га мењати, дужан је да пријави Агенцији за привредне регистре (АПР) привремени прекид делатности.
“Он се опет евидентира у Пореској управи, преко пореског биланса или пореске пријаве, па се поставља питање када се евидентира привремени прекид делатности да ли треба да се евидентира и прекид у малопродајном објекту преко ПГЈО пријаве. Мој савет за предузетнике који се нађу у таквој ситуацији је да пријаве и прекид делатности у АПР-у и на сајту Пореске управе”, наводи Трифуновић.
Према његовим речима, раније, док су старе фискалне касе биле у оптицају, предузетници су Пореску управу мејлом обавештавали када иду на годишњи одмор, и то је више био део утемељене праксе, а не законска обавеза. Сада је ситуација другачија јер је ПУ ово прописала као обавезу.
Подаци о датуму почетка и завршетка годишњег одмора пријављују се Пореској управи најкасније 24 сата пре настанка промене. Како се наводи у упутству ПУ, сви обвезници фискализације пријаву ПГЈО подносе електронски посредством портала еПорези.
Пријављивање датума почетка коришћења годишњег одмора врши се одабиром „Текстуалног уноса“, након чега се у оквиру секције „Подаци о подносиоцу“ у пољу 1.1 – „Врста пријаве“ бира опција 3. – Промена података из регистра, која се користи за привремену одјаву пословног простора и пословне просторије или измену претходно пријављених података. Потом се приступа одређеном пословном простору одабиром ознаке пословног простора код којег се врши промена података у регистру. У поље 2.12 – Датум почетка привременог престанка – уноси се податак о датуму почетка годишњег одмора.
Када је реч о пријављивању датума завршетка коришћења годишњег одмора, одабиром „Текстуалног уноса“, у оквиру секције „Подаци о подносиоцу“ у пољу 1.1 – „Врста пријаве“ обвезници бирају опцију 3. – Промена података из регистра, која се користи за привремену одјаву пословног простора и пословне просторије или измену претходно пријављених података. Потом се приступа одређеном пословном простору одабиром ознаке пословног простора код којег се врши промена података у регистру. У поље 2.13 – Датум завршетка привременог престанка – уноси се податак о датуму завршетка годишњег одмора.
Извор: Бизнис.рс