Савет који многи родитељи дају деци је штетан – ево зашто није добро да игноришу када их неко вређа и малтретира.
Родитељи имају многе дилеме у одгајању деце, што је сасвим нормално јер нико не зна одговор на све, нити како је најбоље да се постави у свакој ситуацији. Многе маме и тате, из најбоље намере, саветују својој деци да када их неко од вршњака вређа или понижава, просто на то не обраћају пажњу. “Не обазири се на то и престаће”, реченица је коју многи кажу својој деци. Међутим, психолог Елена Горинова је за портал parents.ru објаснила зашто је то потпуно погрешан савет.
Зашто није добро не реаговати
Приступ који подразумева нереаговање на увреде или насиље је погрешан. Изостанак реакције детета заправо значи да се потискују негативне емоције, да је улога жртве упитна (јер се жртва не опире) и не постоји нада за помоћ споља, каже психолог Горинова.
“Ако вас неко понижава, туче, нарушава ваш приватни простор или вас вређа, неопходно је да реагујете. Осим тога, реакција је неопходна и када нисте жртва, већ сведочите неком малтретирању. Толеранција на агресију је озбиљна последица малтретирања, слична је посттрауматском стресном синдрому. Дете које не реагује ни на који начин на агресију (било да се врши над њим или неким другим) има смањено поверење у друге и способност да правилно приступи ситуацији, трпе његова емпатија и самопоштовање”, упозорила је она.
Психолог истиче да онај ко малтретира дете неће престати због тога што оно не реагује, зато нема смисла одлагати реакцију. Друго, тиме што му кажете да не обраћа пажњу на увреде и проблеме које има, поништавате његова осећања. Треће, наводи психолог, јаке емоције које се потискују стварају још стреса, па чак могу да доведу и до неких болести.
Како артикулисати емоције
Љутња, кривица, бес, огорченост, беспомоћност, који се не изразе и не проживе правилно, могу да изазову депресију и неурозе код тинејџера. Зато психолог Горинова даје важне савете о техникама артикулације емоција којима можете да научите своје дете. Покушајте: “Осећам; због; и желим” – ево како то функционише.
Реците за себе: “Осећам (нешто) због (нечега што ми не прија) и желим (то и то)”.
На пример: “Осећам се беспомоћно јер ми се Саша и Катарина смеју због наочара, али желим да нормално разговарам са свима у разреду”.
Изражавање емоција ће детету помоћи да разуме шта жели и шта мора да уради да би то остварило.
Најбоља реакција детета на насиље и малтретирање је управо јака реакција неслагања, супротстављена насилнику, интеракција са сведоцима, који у великој мери одређују исход неког сукоба.
Јако је важно да тинејџер има прилику да изрази своје мишљење и да утиче на важне одлуке. Дом и породица су сигурна зона где дете може да вежба своје вештине контроле, решавања конфликта и самоизражавање.
Психолог на крају истиче да је важно да објасните детету да било ко може да постане жртва. То ће помоћи да се тинејџер не плаши и не осећа стид да разговара са одраслима којима верује уколико га неко малтретира.
Фото: CANVA
