Мештани пријепољског села Џурово ни ове године нису одустали од своје традиције, на други дан Васкрса организовали су радну акцију како би поправили пут до својих кућа. Већ деценијама живе без асфалта, а кажу да им је управо тих неколико километара највећи проблем за опстанак. Апелују на надлежне да им помогну, јер, како истичу, без пута нема ни живота у селу.
Мештани Џурова, удаљеног двадесетак километара од Пријепоља, и ове године окупили су се на други дан Васкрса како би, бар привремено, поправили макадамски пут који их повезује са светом.
„Сваке године, на други дан Васкрса, окупљамо се на моби да поправимо пут. Ово није пут, већ сеоска стаза. У Џурову нема ни метра асфалта. Некада смо имали школу, амбуланту и продавницу, а данас је све затворено – због пута“, каже мештанин Слободан Баковић.
Да су препуштени сами себи, кажу, најбоље показује стање пута који годинама одржавају сопственим снагама.
„Живимо овде и најбоље знамо у каквом је стању пут – катастрофалан је. Потпуно смо одсечени. Оно мало асфалта што је урађено није довољно. Без помоћи државе не можемо сами“, истиче Вељко Чочовић.
Да је Џурово некада било живо село, најбоље памте најстарији мештани.
„У овом селу сам цео живот. Пут правимо од кад знам за себе. Некада је овде било 85 ђака, било је живота. Данас је све пусто“, наводи старина Радиша Рековић.
Лоша инфраструктура, кажу, директно је утицала на одлазак становништва и гашење основних услова за живот.
„Овде људи немају ни здравство, ни школство, ни продавнице. Све је то последица тога што нема пута. Апелујемо на надлежне да асфалтирају ову деоницу и омогуће да се живот врати у село“, наглашава Иван Бакић из Београда, чији корени вежу за Џурово.
Мештани поручују да им неколико километара пута значи опстанак, али и да без помоћи државе не могу сами да реше проблем који траје деценијама.
ПП Медиа