Пример из праксе који све врло детаљно илуструје
Сигурно сте макар некада од сада чули за израз „кредитна способност“.
Реч је о својеврсном рејтингу које банке праве када процењују да ли да нам обобре кредит. У суштини, такве процене се раде кад год аплицирамо за кредит, без обзира да ли је реч о кеш кредиту, кредиту за рефинансирање или стамбеном кредиту.
Ипак, пошто се оваква врста процене највише ради при аплицирању за стамбени кредит, а та врста кредита и је нешто што у последње време интересује наше грађане, показаћемо како кредитна способност изгледа у пракси баш на примеру једног стамбеног кредита.
При одобравању стамбеног кредита, банке углавном дозвољавају да се клијент задужи у висини од максимално 50 до 60% својих месечних примања. У појединим ситуацијама, банке примењују формулу по којој се плата умањи за вредност просечне потрошачке корпе.
Ево и како кредитна способност утиче на то колики кредит можете да подигнете и колика може да вам буде месечна рата. У овај пример смо одлучили да укључимо и два банкарска производа које наши грађани често користе, а то су кредитна картица и дозвољени минус.
Уколико имате плату од 80.000 динара месечно:
– банка, уколико се одлучи да вам одобри задужење у висини 50% од плате, то би значило да бисте могли да се задужите за максимално 40.000 динара месечно.
Међутим, ако месечно исплаћујете и:
дозвољени минус, који плаћате још 4.000 динара
кредитну картицу, коју плаћате још додатних 4.000 динара,
онда од оних 40.000 динара морате одузети још 8.000 и тако добијамо цифру од 32.000 динара. Толико се можете месечно задужити ако тренутно банци отплаћујете још неке од кредитних производа.
Када знате колика вам је отприлике месечна рата, онда можете и да проценитеколики кредитможете да узмете са роком отплате, од, на пример, 20 година.
Каматица
